Odolele su koroni, gradu i kiši, a zbog otkupne cene preti da ostanu neobrane: Sa merošinskim višnjarima koji uveliko prikupljaju nikad jedrije plodove (VIDEO)

ODOLELE su koroni, gradu i kiši i nikad jedrije i sočnije nisu bile, ali zbog otkupne cene preti im da budu neobrane. U merošinskoj opštini pod višnjicima su dve hiljade hektara i gotovo 90 posto stanovništa zavisi od „oblačinske višnje“. Berba je krenula pre par dana, a otkupna cena je u proseku 25 dinara što pokriva samo troškove gajenja i berbe.Gorica Đorđević (68) iz Merošine odrasla je u višnjiku, odgajila dvojicu sinova, a sada sa ponosom gleda kako njeni unuci rado odlaze u berbu višanja. – Svi su odlični đaci ali hoće da pomognu. Moramo nekako da se spasimo da nas ne ubiju cenom pa beremo svi iz kuće. Imamo i berače iz Bujanovca jer treba ovo naše „crveno blago“ na šest hektara što pre pokupiti a tek smo počeli, kaže Gorica koja očekuje da će dobiti 40 dinara po kilogramu jer su među najboljim proizvođačima u ovom kraju. Očekuju oko tri vagona roda. – Toliko su krupne, zdrave i pored ovolike kiše a imali smo sreću i da nas je grad zaobišao, ponosna je Gorica koja se divi svojim sinovima Milanu i Miljanu i suprugu Vlasti sa koliko truda gaje višnjike. Gde nema ljudi u pomoć priskoči mašina. Tako je i Aleksandar Tošić (27) uložio pare u beračicu koja mu sada zamenjuje desetak radnika. Za par minuta otrese celo stablo. Onda otac Goran oduva lišće i višnje su spremne za isporuku. – Imamo otkupljivača u okolini Blaca. Kažu da će otkupna cena biti 25 dinara što znači da za mene neće biti zarade već da ću samo pokriti troškove. Ali moram ih obrati da ne trule u voćnjaku jer se nadam da će iduće godine biti bolje. Uvek je tako kod nas, ubijaju nas otkupnom cenom svake godine ali nam ne mogu ubiti nadu – uporan je Aleksandar koji je svestan da bi bilo ko drugi u njegovim godinam odustao i posvetio se nekom lakšem „biznisu“. – Višnje su naša tradicija i mogli bismo da imamo još višnjika, da budemo konkurentni količinama i kvalitetom na svetskom tržištu, ali za početak bi trebalo da nas neko zaštiti od otkupljivača – smatra Aleksandar. SREĆAN AKO MU OSTANU DVA DINARA OTKUPLjIVAČ Nebojša Kocić kaže da niko u ovom lancu ne može da se pohvali velikom zaradom. On otkupljuje samo prvu klasu koju plaća 40 dinara. Ima otkupljivača koji ne traže klasiranje ali plaćaju 25 dinara po kilogramu. Njemu hladnjača iz Pirota daje pet dinara po kilogramu, ali ga prevoz košta dinar, utovar pola dinara i još koliko budu drugi troškovi. – Srećan sam ako mi ostanu dva dinara po kilogramu. I sam sam voćar i razumem nezadovoljstvo ali treba biti realan. Na evropskom tržištu naša višnja (BK – bez koštica) je 0,95 do 1,05 evra. Šteta je što nema više prerađivača pa da izvozimo gotove proizvode, a ovako smo svi u tom lancu na neki način ucenjeni – smatra Kocić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike