Odalović: Nerasvetljena sudbina nestalih jedan od nejtežih problema

Veljko Odalović je precizirao da se nešto manje od 10.000 osoba vodi kao nestalo, a direktan interes da se ovo pitanje reši, odnosno rasvetli njihova sudbina, imaju članovi njihovih porodica, rođaci i prijatelji.

To je, kako kaže, veoma važno pitanje i od pozitivnih rezultata i brzine njegovog rešavanja, na neki način, zavisi i ukupna stabilizacija prilika na ovom prostoru.

Nekoliko je, prema rečima Odalovića, pitanja koja opterećuju proces nestalih – to su nedostatak novih informacija, nespremnost jednog broja nadležnih institucija u regionu da se zajednička i već dogovorena pitanja rešavaju i konačno činjenica da postoji još oko 4.000 tela koja nisu identifikovana.

"Mnogo je potencijalnih i opterećujućih problema koji usporavaju proces. Međutim, ukoliko bi se oni prevazišli imali bismo značajne rezultate. Rešeno je oko 75 procenata slučajeva nestalih lica, tačnije od više od evidentiranih 35.000 nestalih nerazjašnjena je sudbina još oko 10.000 lica", rekao je Odalović.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica precizirao je, za emisiju Magazin na Prvom, da su oko 3.500 – od skoro 10.000 onih koji se u regionu vode kao nestali – pripadnici srpskog naroda.

Sa Hrvatskom postoji nepotreban zastoj u komunikaciji 

"Više od jedne trećine žrtava su Srbi i njihova tela se nalaze u Hrvatskoj, u BiH i na KiM. Tamo su i počinioci zločina i istražni organi. Mi ne možemo autonomno da odemo tamo i vršimo istragu, moramo da budemo pozvani. To naročito važi sa Prištinu, posebno u kontekstu nedavne izjave Kurtija u Briselu da neće da otvori lokacije, a koja svedoči o bahatosti i neodgovornom odnosu privremenih institucija prema nestalim licima", kaže Odalović.

Saradnja sa komisijama za nestala lica BiH i Hrvatske regulisana je pravnim okvirom koji je dobro postavljen. Međutim, nije dobro što sa Hrvatskom trenutno, i iz njima znanih razloga, postoji nepotreban zastoj u komunikaciji, jer Zagreb ne postupa po zahtevima Beograda, iako smo mi njima izašli u susret, u smislu ispunjavanja njihovih zahteva.

Oni pokušavaju, prema rečima Odalovića, da promene i normativni okvir što je sa aspekta porodica nestalih neprihvatljivo. Proces, generalno, usporava veliki broj tela koja su pronađena, ali nisu identifikovana po mrtvačnicama u BiH, Hrvatskoj i u Prištini, navodi predsednik Komisije za nestala lica.

Destruktivno ponašanje Zagreba – koji beži od teme nestalih osoba, Odalović tumači pokušajem da se odgovornost prebaci na Srbiju, ali i neprihvatanjem činjenice da se neekshumirena tela kidnapovanih i ubijenih Srba nalaze u 36 grobnica u Hrvatskoj.

"Očigledno je da Hrvati nisu spremni da se suoče sa činjenicama i prihvate da postoje srpske žrtve, da su najveći zločini počinjeni tokom ‘Bljeska’ i ‘Oluje’. Zahteve koje imamo prema BiH – odnose se na vojnike i njihovu sudbinu – još ne možemo da rasvetlimo, jer ta država nije spremna da se detaljnije bavi tim problemom", kaže Odalović.

Dešavanja na KiM najkompleksnija

Kada je o sudbini nestalih na KiM reč, Odalović ukazuje da su dešavanja na tom delu naše teritorije najkompleksnija.

"U ovom trenutku se 1.639 osoba srpske narodnosti vode kao nestale, a na počeku sukoba bile su evidentirane 6.064 nestale osobe. Nalazimo se u fazi u kojoj Priština uporno odbija da postupi po zahtevima Beograda – bazirani su na izjavama svedoka, relevantnim informacijama i dobrim dokazima, da izvršimo pretragu 10 lokacija", rekao je Odalović.

Beograd je, kaže, kroz razne mehanizme, od 1999. godine, preuzeo 380 posmrtnih ostataka. Karakteristično je da postoje tri perioda stradanja na KiM – prvi od 24. marta do početka NATO agresije – u njemu je ubijen i nestao određen broj osoba srpske i albanske nacionalnosti, ali i nealbanaca.

Drugi period je, ističe, NATO agresija, gde su takođe su stradali Srbi, Albanci i nealbanci i treći – posle NATO agresije i od dolaska međunarodnih misija, kada je bilo najviše zločina nad Srbima i ostalim nealbancima.

Ne postoji spremnost da se uđe u pretragu međunarodnih arhiva 

Odalović konstatuje i da ne postoji spremnost da se uđe u pretragu međunarodnih arhiva iz kojih bi mogle da se dobiju određene informacije u smislu lokacija.

"Predstavnici međunarodnih misija ranije su odbijali da daju bilo kakve informacije o nestalim licima, iako u njihovim arhivima postoje informacije koje mogu da ukažu šta se i kada desilo. Njihov prilično nezainteresovan odnos ukazuje na to da oni snose veliku odgovornost za to što su se zločini dogodili. Znači, pred njihovim očima je najveći broj ljudi stradao, nestao, odveden je, ubijen", rekao je Odalović.

Odalović ističe da Komisija za nestala lica ima intenzivnu saradnju sa udruženjima porodica nestalih iz BiH, Hrvatske i KiM.

"Zajedno smo na istom zadatku, veoma su nam važni kao izvor informacija i kao neko ko održava kontakte sa porodicama. Oni ukazuju na pitanje koja su važna za proces", kaže Odalović.

"S druge strane, Komisija podržava njihove aktivnosti. Zajednička aktivnost je neophodna, sa porodicama razgovaramo, pomažemo koliko možemo – i udruženja i porodice. Vraćamo veru i nadu tim ljudima, ali se do rezultata ne može doći ukoliko svi ne pokažu spremnost da otvore arhive, moraju svi da prihvate da su zločini činjeni, da tražimo da se počinioci procesuiraju", navodi Odalović.

Prema njegovim rečima, države koje nisu bile spremne – Hrvatska i BiH – moraju da shvate da su Srbi tamo u velikom broju stradali, isto važi i za prostor KiM.

"Sve su to stradanja koja su bila posledica zločina. Spremnost ostalih da se kao i Srbija, suoče sa posledicama zločina bitan je preduslov da idemo dalje. Mi smo pokazali da smo posvećeni rešavanju sudbina nestalih, nemamo šta da krijemo i očekujemo to i od drugih da imaju identičan odnos", zaključio je predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović, u intervjuu za Prvi program Radio Beograda.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар