Od Vinče do mora, preko brda i dolina i mnogo krivina…

Na dva točka pravo na more, avantura koju je Petar Nikolić iz sela Vinča kod Beograda sanjao od malih nogu, ujedno i test izdržljivosti, ovog leta je realizovana.Na put ka Crnogorskom primorju, preko Bosne i Hercegovine, mladić iz Vinče krenuo je 11. jula, a vratio se 19. jula.“Još kao klinac maštao sam o ovome. Vozio sam bicikl od malih nogu, ali uvek je u meni bilo tog avanturističkog duha da uradim nešto što nije baš svakodnevica. Godinama sam planirao ovaj put, pripremao opremu, upoznavao trasu kojom ću voziti, jer, ipak je to ozbiljan i težak poduhvat… Mogu reći da je moj san ispunjen, ali to nije kraj“, rekao je Nikolić, preneo Glas Zapadne Srbije.Pročitajte još: AVANTURA PARAĆINSKOG PROFESORA: Biciklom kroz Gruziju i JermenijuIstiče da njegov cilj nije bio odlazak na more da bi se kupao i video more, već da bi proputovao na svom dvotočkašu.Dodaje da je tokom putovanja, za koje su mu podrška i oslonac bili roditelji, bez čijeg blagoslova nije bilo moguće krenuti put Crne Gore preko Bosne i Hercegovine, upoznao mnogo ljudi i da su ga svi dočekali i ispratili kao rođenog.“Ljudi su mi na svakom koraku pružali podršku. Od prolaznika koji bi zastali da se slikaju i da me pitaju odakle sam i kuda idem, do ljubaznih domaćina koji su mi otvorili vrata svog doma da se odmorim, ručam, prespavam. To je nešto što ću zauvek pamtiti, jer nije mala stvar pustiti stranca u kuću. Ja sam u njihove kafane i kuće ulazio kao nepoznat gost, ali sam bio dočekan i ispraćen kao da sam deo porodice“, kazao je Nikolić.Na put dug 768 kilometara, pun izazova, Petar je krenuo iz voćarskog kraja sela Vinča preko Rudnika do Čačka, pa sve do cilja, Sutomora i Bara.Ilustracija / Depositphotos“Put je trajao od 11. do 19. jula. Prešao sam 768 kilometara, bilo je oko 9.000 metara uspona, za 45 sati vožnje. Od opreme sam imao šator, vreću za spavanje, lične stvari, dva bidona od 800 ml i nešto hrane i malo alata“, kaže Petar.Pročitajte još: Biciklista „doktor“ za dvotočkašeKrenuo je najpre ka Rudniku i Čačku, pa kroz Međuvršje do Užica, odakle je nastavio do Kremne, preko Mačkata i Šljivovice, a krajnja tačka prvog dana bila je Mokra Gora.“Vreme je prvog dana bilo dobro za vožnju, s tim što je padala kiša na Mokroj gori nekih 45 minuta. To je spustilo temperaturu i olakšalo uspon do Drvengrada i mesta gde sam prespavao, blizu graničnog prelaza. Najveći usponi su nakon Užica i pre Kremne, gde može biti naporno, posebno ako je vrućina. Drugog dana sam prešao Mokru goru, a potom i Foču u Bosni i Hercegovini“.Ilustracija / DepositphotosTrećeg dana je nastavio put ka Trebinju i, kako ističe, uspon na Čemerno bio je najzahtevnija deonica na putovanju, tako da je tek četvrtog dana stigao u grad na Trebišnjici.“Petog dana nastavljam ka Sutomoru, krajnjoj destinaciji. Šesti dan sam proveo u Sutomoru, sedmog dana nastavljam ka Baru. Osmog dana sam u Podgorici. Devetog dana krećem nazad. Sve u svemu, zadovoljan sam putovanjem. Prošao sam kroz mnogo lepih predela, upoznao meštane mnogih mesta, video nešto o čemu sam ranije samo slušao iz dedinih priča“, ističe Nikolić.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike