NOVI ŽIVOT BASTIONA PRAVOSLAVLjA: Manastir u Gorskom Kotaru uključen u projekat „Putevima Frankopana“

TIŠINA najzapadnijeg srpskog manastira u Evropi sve se češće prekida, otkako se Gomirje našlo na jednoj od značajnih kulturno-turističkih ruta u Hrvatskoj. Pravoslavni hram u Gorskom Kotaru sada je nezaobilazna „meta“ putnika namernika, jer je izašao iz poluzaborava podelivši sudbinu 20 kaštela i dvoraca na ovim prostorima. Privilegovan istorijom da i on bude deo projekta Primorsko-goranske županije „Putevima Frankopana“, finansiranog sredstvima Evropske unije, u skoroj budućnosti bi mogao da započne novi život. Jer, od sada će manastir Gomirje sa Crkvom Svetog Jovana Preteče sve češće biti izložen očima posetilaca svih vera i nacija. Predviđeno je da se fasada umije, biblioteka premesti u vlagom neoštećeni deo, a konaci obnove. Otac Mihailo, starešina manastira, nada se da Gomirje, ipak, neće izgubiti ono suštinsko – mir. Na prvi pogled čini se da domaćin nije mnogo raspoložen za razgovor sa novinarima, ali nam već u sledećem trenutku otvara vrata svoje duše i hrama koji je donedavno oživljavao samo o verskim praznicima. – Sada nam sve češće svraćaju posetioci, pitajući me prvo o krčkim kneževima Frankopanima, a onda koliko Srba trenutno živi u Gorskom Kotaru – priča otac Mihailo. – Potvrdim im da je ovo nekada bio frankopanski kaštel sa crkvom. Turci su ga srušili, a onda su krajem 16. i početkom 17. veka naseljeni Srbi, da kao pouzdani čuvari brane granice carstva prema Turskoj. Tada je osnovan i manastir, a nedugo zatim je kula osmatračnica pretvorena u zvonik, koji je i sada tu. A Srba danas ima malo. Samo što na to pitanje ja uvek volim da postavim kontrapitanje: „A koliko ih ima u selima južne Srbije?“ Shvatićete da ih ni tamo više nema mnogo. Procenjuje se da u mestu Gomirje, gde su Srbi i nekada i sada apsolutno većinsko stanovništvo, živi nešto više od 300 ljudi. Otac Mihailo kaže da u Gorskom Kotaru svi dele istu sudbinu, bez obzira na to kojoj veri i naciji pripadali. I nije im, dodaje, lako. Ovaj kraj nikada nije bio previše milosrdan prema svojim stanarima, ali su oni uvek nekako posebno voleli taj planinski reljef i kraško polje. Tu tačku na kojoj se spajaju kontinentalni i mediteranski deo, tog glavnog junaka serije „Kapelski kresovi“. To što posla ima malo, i sve ga je manje, razlog je i zbog čega odavno ima malo mladih. I sve ih je manje. Oni odlaze u svet da potraže bolji život, sa čežnjom ostavljajući čarobne pejzaže i privilegiju da se na istom prostoru skijaju na planinskim vrhovima Gorskog Kotara i kupaju u Jadranskom moru, zelenoj Kupi i Lokvarskom jezeru. PROČITAJTE I: FOTOGRAFIJA IZ ŽIČE PREPLAVILA INTERNET: Đurđe vraća veru O međunacionalnim razmiricama otac Mihailo ne govori. – Ovde svi imaju iste probleme i dileme, kako god se zvali i prezivali. I istu lepotu udišu – kaže otac, pozivajući nas da dođemo na leto, kada je ovde, kaže, najlepše. Ali nikako ne zaboravlja prošlost manastira Gomirje koja je, možda, najslavnija bila u 18. veku, sa nadaleko čuvenom ikonografskom školom Simeona Baltića. – Ovde je napravljena većina ikonostasa crkava Gornjokarlovačke eparhije, bastiona pravoslavlja. Bilo je to doba punog procvata, koje se nastavilo sa arhimandritom Josifom Rajačićem, mitropolitom karlovačkim i patrijarhom srpskim. Nažalost, blistavi dani nisu potrajali, jer je Gomirje u Prvom svetskom ratu pretvoreno u zatvor za pravoslavne sveštenike, a u Drugom su ga ustaše zapalile, ubivši mnoge koji su u njemu služili Bogu, pa i igumane Teofana i Metodija. Vredno kulturno i književno blago je preneto u Zagreb. Ceo kompleks je obnovljen 1967. godine, od kada je ovo ženski manastir – priča otac Mihailo. Monahinje, međutim, danas mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Ima ih tek tri. I nismo ih videli, jer su bile u poslu. Treba taj prostor sa velikim dvorištem, baštom, cvećem i konacima održavati. Pogotovo kada Gorski Kotar prekrije sneg. Nije se još zabeleo, ali drva su već spremna i vijori se dim iz odžaka. Crni oblak kao svetao znak da se ognjište nije ugasilo. ISTORIJA ZA BUDUĆNOST PROJEKTOM „Putevima Frankopana“ oživela su zdanja koja su decenijama tavorila, a koja će sada, kao i manastir Gomirje, zasijati u turističkom „izlogu“. Obnovljena, umivena, ulepšana. – Krčki kneževi Frankopani su obeležili pet i po vekova ovog kraja, kao nosioci društvenog, političkog i kulturnog života Primorsko-goranske županije. Podizali su palate i utvrđivali gradove, čija je današnja obnova značajna za očuvanje materijalne i nematerijalne baštine. Kada krenete Kvarnerom, „Putevima Frankopana“, od Krka, preko Novog Vinodolskog, Rijeke, Kraljevice do Gorskog Kotara, osetićete taj duh prošlosti koji ima veliku budućnost – kaže Petar Kopanica (na slici), iz Udruženja „Kneževi krčki Frankopani“. TESLINA POSETA KADA se spomene manastir Gomirje, uvek se sa ponosom naglasi da je u njemu kratko boravio i Nikola Tesla. Veliki naučnik je tu svratio na jednom od svojih proputovanja, što nije zaboravljeno. Među najznamenitijim Gomircima se nalazi ime Save Mrkalja, reformatora srpskog pisma.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike