Nema dobrog krokana bez bose ženske noge

AKO se za dobrim vinom uvek podizala prašina, za najboljim je to bila – banatska. Ona gusta, ravničarska što je glas o čudesnom krokanusa Bisernog ostrva pronosila svetom. Lalinski sporo, doduše. Ali je, ipak, i tako natenane, priča o autohtonoj sorti grožđa iz panonske nizije stizala do velikih evropskih šorova. I dvorova. Piće bogova iznedreno u 19. veku od muskat krokana, iz vinograda grofa Gedeona Rohoncija, točilo se na kašičicu. Za najsvečanije prilike i najvažnije ličnosti. Posle godina nemara i godina tihovanja, krokan iz Banata je ponovo više od vina. Pažljivo se opet uzgaja belo grožđe koje mu daje život, a raste samo na Bisernom ostrvu. Kao biser. PROČITAJTE JOŠ: Svoje Osojane u srcu nosim Zahvaljujući Turističkoj organizaciji Novog Bečeja, reporteri „Novosti“ imali su privilegiju da učestvuju u berbi i nastajanju vina na tradicionalan, arhaičan način. Lekcija prva. U vinograd se ne ide praznog stomaka. Zato na Bisernom ostrvu sve počinje od banatskog fruštuka. Slanina i luk kao dominantan dekor trpeze na slami, mirišu udruženi sa ostalim vojvođanskim špecijama. Pa švargla, čvarci, bareni krompir… Dok septembarsko sunce miluje vojvođansko zlato, berba počinje uz pesmu. I savetom da se zrelo, slatko grožđe pažljivo bere, a ne da se lomi. Važno je da se sačuva svako zrno, jer ako se ošteti, fermentacija može da počne kada i kako ne treba. Onda ode sve u propast. U pratnji su dva rasna konja upregnuta u kola sa korpama u koje se grožđe ređa. Foto Marko Reznić Vinari znaju da je najvažniji korak muljanje voća. Danas je to nezamislivo bez elektronskih presa, ali poneke vojvođanske avlije ili bar tavani još čuvaju drvene muljače, koja pažljivo drobe zrna. Još pažljivije to rade bosa ženska stopala u hrastovom buretu. – Bila je to nekad lepa prilika da neudate devojke, dok gaze grožđe, zapadnu za oko potencijalnim đuvegijama – priča Tatjana Vlaškalin, inženjer poljoprivrede i saradnik u TO Novi Bečej. – Stari metod je bio odličan, jer je težina ljudskog tela dovoljna da se istisne grožđani sok iz središnjeg zrna, koji je najkvalitetniji. To se još zadržalo u Portugaliji. Iako je najteži metod, Portugalci ne odustaju, jer je najbolji. Usred plodne vojvođanske ravnice, u bure „uskače“ Tara (14) iz Novog Bečeja, kojoj vršnjak Jovan pre i posle muljanja voća pere noge u lavoru. Jer tradicija tako nalaže. – Prvi put gazim grožđe – kaže kroz osmeh devojčica u narodnoj nošnji. – Ne osećam miris, ali se pomalo osećam važnom, pošto će vino koje napravimo imati i moj pečat. Foto Marko Reznić Sada je vreme za ceđenje grožđane mase. Na lanenoj tkanini zadržavaju se krupnije nečistoće, a na suncu se presijava zelenkasti sok. To nije vino, već tek – šira. Ona traži fermentaciju, a ona traje od sedam do 14 dana. – Ona ne sme da počne ni prebrzo ni prekasno, jer je ključna. Sve se zapravo svodi na negu vina, kako ne bi bilo mutno. Zato se bistri. Na tradicionalan način, bistrenje je brže uz ubacivanje organskih materija koje svaka kuća ima – belanaca ili surutke – kaže Tatjana. Uz njih, sve nečistoće padaju na dno kao talog. Vino koje smo napravili na obali Bisernog ostrva, moći će već krajem novembra da se proba. Uz lagana jela. Pretakaće se povremeno tokom godine da bi se što bolje izbistrilo. I čuvaće se u podrumu, položeno, a ne kao ukras koji uspravno stoji u dnevnoj sobi. Tek kada se donese iz tamne prostorije i sipa u čašu, zamirisaće muskatno vino, svetložute boje i zelenkastog odsjaja. Uzdravlje! I neka bude kao poligraf, jer u vinu jeste istina. Foto Marko Reznić UMETNOST STARA narodna kaže da je vinograd kao žena. Mora da se neguje i održava da bi uzvratio dobrim. Inače se joguni, duri, kažnjava. Tatjana Vlaškalin dodaje da se grožđu uvek mora reći „dobro jutro“ i „laku noć“. – Čak i kada vinograd miruje, svakog dana mora da se prođe kroz njega i čupne makar jedna travčica. Zato je pravljenje vina najmanje tehnologija, a najviše umetnost, jer loza vapi za pažnjom. I nežnošću – kaže stručnjak. PROČITAJTE JOŠ: VELIKI TALENAT SA DEVET GODINA: Tea redom smečuje za pobede KVALITET I RARITET OD kada je u Vojvodini prvi put zamirisala sorta muskat krokan, počela je da se plete i mreža misterije. Jedni su pričali da je grof Rohonci, zaljubljenik u žene, vino i karte, ovo grožđe doneo iz Francuske, drugi iz Alžira. Navodno je u isto vreme posađeno i širom Evrope, ali je preživelo samo u plodnoj ravnici, na mestu koje je nekada plavila Tisa. Vinoljupci kažu da bi „simbolična“ cena krokana mogla da bude znatno viša, s obzirom na kvalitet i raritet.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike