Na Staroj planini gorele i biljke mesožderke: Srbija u požarima izgubila veliko prirodno bogatstvo

VATRENA stihija koja je na Staroj planini buktala nedelju dana obuzdana je i ugašena, ali je pričinila ogromnu štetu biljnom i životinjskom svetu, po kojoj je „stara lepotica“ poznata u svetu. Mada su komisije za procenu štete još uvek na terenu, već na prvi pogled se vidi da su izgorela velika prostranstva borovnice i kleke, kao i drugog niskog rastinja, za čiji će oporavak, kažu stručnjaci, biti potrebno bar desetak godina. Pročitajte još: Meštani Toplog Dola gasili požar u opancima: Hrabri seljaci trčali kroz vrleti i krš ISPRED vatrogasaca U danima najvećeg požara, početkom novembra, kada se protiv stihije borilo oko 250 vatrogasaca, žandarma, ekologa, meštana, članova radio-kluba i šumara, gorelo je od dojkinačkog do toplodolskog atara na vrhovima Vražja glava, Kopren, Draganište, pa sve do klanca Vurnje i Čunguljskog vodopada iznad Toplog dola. Drama se bukvalno odvijala od granice sa Bugarskom, koja se proteže vrhovima Tri čuke, Vražja glava, Belege, Kladenci, Krvave bare, Jegreci… u srcu planine koja je parkom prirode proglašena 1997. godine. NA Staroj planini je 34 odsto ukupnog biljnog sveta Srbije i 51 odsto svih vrsta mahovine koje su poznate u Srbiji. Tu su kompleksi borovnica, niske kleke i brusnica, bora krivulja, ali i retke biljne vrste poput patuljaste perunike, stepskog lužnjaka, kosovskog božura, tresavskog kaćuna. Pravi raritet među biljkama je i u narodu poznata muholovka mesožderka, čije je stanište na Koprenu.Plodovi brusnice pre požara Foto V. Ćirić Požar koji je buktao na oko 1.000 hektara, na našoj strani planine, na svu sreću zaustavljen je nadomak Arbinja, gde su, na području čitave Srbije, najlepše i najočuvanije šume smrče sa trestavskim zajednicama. Na opožarenom području je, kažu poznavaoci biljnog i životinjskog sveta, i 116 vrsta leptira, 203 vrste ptica po kojima je ovaj predeo najbogatiji na Balkanu, dok faunu sisara čine 33 vrste među kojom su snežne voluharice, tekunice, ris, ali i mrki medved čije je stanište, kao i migracione staze, takođe narušeno. Tu su i šest vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca i 26 vrsta iz reda ihtiofaune. Posebna vrednost su tresavske zajednice u bukovim i četinarskim šumama koje se protežu od Dojkinačkog vrela do Jabučkog ravništa. Ukupno posmatrano, ovde živi 1.200 vrsta i podvrsta biljaka, od kojih su 115 endemične, preko 100 zaštićene i strogo zaštićene, dok je 50 na spisku ugroženih. OBUZDAVANjU požara na Staroj planini znatno je doprineo i ruski avion „iljušin“, koji je, za razliku od pre 12 godina kada je sa male visine gasio požar oko Zavojskog jezera, ovog puta svoje vodene bombe izbacivao iznad oblaka tako da se nije video sa zemlje, ali se čuo. Ogromna je bila pomoć i meštana Dojkinaca i Toplog Dola, koji su vatrogasce vodili planinskim stazama i usecima koje samo oni znaju, a na liniju požara od mehanizacije su uspeli da izađu samo stari vojni kamioni „TAM 110“ i „TAM 150“, kupljeni na otpadima, koji meštanima služe da vuku drva. Vatrogasne ekipe su nedelju dana gasile požar na Staroj planini Foto MUP Bilo kako bilo, šteta je sigurno ogromna ako se ima u vidu da je na bugarskoj – istočnoj strani Stare planine, odakle je požar i krenuo – vatra buktala na čak 4.000 hektara. I na toj strani postoji dragocen biodiverzitet. Miloš Popović PAKLENAC U NAJVEĆOJ OPASNOSTI STARA planina je „mesto boravišta“ najviše vrsta dnevnih leptira u Srbiji. Nedavni požar nije poštedeo ni njihova staništa, ali će se tek na proleće znati koliko je štete nanela vatrena stihija. U najvećoj opasnosti je bila populacija paklenca. – Od 199 vrsta dnevnih leptira, koliko je zabeleženo kod nas, na Staroj planini se može naći čak 166 vrsta – kaže profesor Miloš Popović, naučni saradnik Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu na Departmanu za biologiju. – Neke od njih se mogu sresti samo na Staroj planini – staroplaninska bolorija, paklenac i malena erebija. Njihova staništa se nalaze u visokoplaninskoj zoni, koja je i bila zahvaćena požarom. Najugroženije su populacije leptira paklenca, koje se nalaze iznad sela Dojkinci, od Ponora do Koprena. Nažalost, prava procena štete se ne može naslutiti do narednog proleća. Naš sagovornik izražava nadu da staništa paklenca nisu potpuno uništena požarom, pošto su to vlažna područja pokraj visokoplaninskih potoka. On naglašava da je nesumnjivo da su požari uticali na populacije brojnih drugih vrsta dnevnih, ali i noćnih leptira, od kojih su mnogi ugroženi ili zaštićeni. – Paklenac je ugrožen u Evropi i kritično ugrožen u Srbiji, a zaštićen je zakonima Evropske unije i Bernskom konvencijom – objašnjava Popović. – Staroplaninska bolorija je kritično ugrožena kod nas, a njene populacije su u okolini Babinog zuba. U opasnosti je i malena erebija, endemična vrsta koja živi samo u Bugarskoj i Srbiji.B.B.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike