Najbrže vesti u Srbiji

Mrkonjići,“sveta zemlja“ i rodno mesto Vasilija Ostroškog

Selo Mrkonjići sa svega 11 stanovnika i dvadesetak kamenih kuća smeštenih u vrletima Popovog polja nadomak Trebinja poslednjih godina opravdano stiče epitet hercegovačke „svete zemlje“. Naime, seoce u kojem 1610. godine rođen Sveti Vasilije Ostroški, čije je kršteno ime bilo Stojan Jovanović, svake godine pohodi sve veći broj vernika, kako bi se pomolili svetitelju koji je zbog isceliteljskih moći u narodu nazvan Vasilije Čudotvorac. U gotovo pustom selu na temeljima kuće Jovanovića podignuta je crkvica posvećena svetitelju, koju redovno posećuju i održavaju monahinje trebinjskog manastira Svetih Apostola Petra i Pavla.PROČITAJTE JOŠ: Crnogorci otimaju Ostrog od SPC Budući da je sve više poklonika koji posećuju rodno mesto Vasilija Ostroškog, planirano je podizanje crkveno duhovnog centra u Mrkonjićima čiju će izgradnju finansirati i Republika Srbija, kako je najavljeno tokom ovonedeljne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Trebinju.PROČITAJTE JOŠ: Ostrog: Parastos braniocima ćivota Svetog Vasilija Ostroškog Igumanija trebinjskog manastira Svetih Apostola Petra i Pavla, sestra Pavla, kaže da bi kompleks trebalo da se gradi u neposrednoj blizini hrama posvećenom Svetom Vasiliju. „Ova crkva je metoh našeg manastira, ali ovde nema uslova da monahinje stalno borave i zato se rodila zamisao da se napravi manastirski konak. Međutim, pošto sve više vernika dolazi na poklonjenje svetitelju to je preraslo u ideju da se izgradi duhovni centar kako bismo primili sve koji žele da prenoće u Mrkonjićima kao što to obično čine u manastiru Ostrog“, priča igumanija Pavla za Tanjug. Igumaniju je ekipa Tanjuga zatekla dok je sa sestrama iz manastira oslikavala crkvu, koja je počela da se gradi početkom devedesetih, a osveštana je 1996.godine. „Mnogi po povratku iz manastira Ostrog svraćaju u Mrkonjiće da se poklone na ovom značajnom mestu, a 12. maja dođe i po 15-20 autobusa. Kada je obeležavano 400 godina od rođenja Svetog Vasilija došlo je oko 10.000 ljudi“, kaže igumanija i nastavlja priču o mestu u kojem je rastao svetitelj. U selu je podignuta crkva Svetog Vasilija / TanjugSkreće nam pažnju na drvo ispred crkve – košćelu staru više od 400 godina koja, kažu, raste samo u Hercegovini. „Sa ovog mesta Vasilije je gledao prema manastiru Zavala u koji je otišao već sa 11 godina, a u kojem je iguman bio njegov stric Serafim. Tamo je naučio bogoslužbeni tipik, a kasnije je prešao u manastir Tvrdoš gde je rukopoložen za jeromonaha, potom i za mitropolita zahumsko hercegovačkog. Godinama je bio u manastiru Tvrdoš gde je držao i školu. Kasnije je prešao u Crnu Goru, u ostroške stene, i tamo je ostao do kraja života“, navodi igumanija. Na seoskom groblju iz 12.veka otkriven je grob majke Svetog Vasilija, Anastasije Jovanović/ Tanjug Kako kaže, zalaganjem meštana i sestrinstva manastira Svetih Apostola Petra i Pavla prethodnih godina obnovljen je i drugi hram u selu, kamena crkva Svetog Nikole koja je stavljena pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika. Napravljen je i parking ispred hrama Svetog Vasilija i asfaltirana nekada kamena i strma staza koja vodi od glavnog puta do nekadašnje kuće svetitelja. Igumanija ističe da je veoma značajna donacija od 400.000 evra koju je, kako naglašava, obezbedila Vlada Srbije za izgradnju duhovnog centra u okviru kojeg je planirana gradnja konaka za monahinje, konaka za posetioce, suvenarnice i prostorija za tribine i predavanja. Igumanija trebinjskog manastira Svetih Apostola Petra i Pavla, sestra Pavla / Tanjug „Mi smo kao manastir uradili koliko smo mogli, ali da bi se napravio takav verski centar potrebna su mnogo veća sredstva“, ukazuje igumanija. Uverena je da će u tom značajnom poduhvatu za Mrkonjiće, kao i ranije, pomoći i meštani ovog kraja koji, kaže, gaje veliko poštovanje prema Vasiliju Ostroškom. „Narod se saživeo sa Svetim Vasilijem koji mu je mnogo pomagao, a pomaže i dan danas. U Hercegovini je običaj da se njegovo ime nikada ne izgovara sedeći, već se ustane i prekrsti“, navodi sagovornica Tanjuga. Vernicima koji posećuju Mrkonjiće o Vasiliju Čudotvorcu i njegovim čudotvornim delima pripoveda i crkvenjak Neđo Bošković koji je pre 63 godine rođen u ovom seocetu. U gotovo pustom selu na temeljima kuće Jovanovića podignuta je crkvica posvećena svetitelju / Tanjug Procene su, kaže Bošković, da je rodno mesto svetitelja posećenije od većine manastira u Hercegovini, osim od manastira Tvrdoš i hercegovačke Gračanice. Neđo pamti priče starijih meštana o hercegovačkom „svetom mestu“, pa i onu kako je 1938. na seoskom groblju iz 12.veka otkriven grob majke Svetog Vasilija, Anastasije Jovanović. Kaže da njegovi preci nisu znali da je u selu Anastasijin grob jer su, kaže, Mrkonjići u poslednja četiri veka dva puta raseljavani u ratovima. Prvi put u Kandijskom ratu sredinom 17.veka, kada je deo meštana stigao do Zadra i Ravnih Kotara, a drugi u okolinu Herceg Novog, dok su u drugoj seobi, bežeći od Turaka otišli u zaleđe Zadra. Neđo Bošković, crkvenjak koji je pre 63 godine rođen u ovom seocetu / Tanjug Neđo tvrdi da su retki slučajevi u hrišćanstvu da je poznato gde su grobovi roditelja jednog svetitelja. Dodaje da se ne zna tačan datum kada je grob otkriven, ali da je iz priča starijih Mrkonjčana čuo da ga je 1938. pronašao meštanin Tripko Milutinović. Tripko je, pripoveda Neđo, tada imao 78 godine, a meštanima je prepričavao kako su se na raskršću glavnog puta i staze koja vodi u Mrkonjiće iznenada pred njim pojavili stariji monah duge sede kose i brade i dečak od 10 godina. „Tripko je pričao je da ga je monah oslovio po imenu i zamolio da pođe s njima do obližnje crkve Svetog Nikole. Kad su došli tamo, monah je izmerio sedam koraka od desnog ugla crkve do mesta gde se nalazio mali krst. Monah mu je rekao da prenese sveštenstvu i narodu da je to grob majke Vasilija Ostroškog. Dok se Tripko sageo da vidi krst, monah i dečak su nestali. Kako drugačije to objasniti nego kao čudesno ukazanje“, navodi Bošković. Ističe da pripadnici svih vera poštuju Vasilija Ostroškog, a u komunizmu su, kaže, čak i ateisti dolazili da mu se pomole. Crkvu na temeljima rodne kuće Vasilija Ostroškog u početku su gradili meštani Mrkonjića, a kada se, kaže, posle nekoliko akcija pročulo da se zida, pomoć je stizala i iz okolnih sela u kojima su živeli pravoslavci, katolici i muslimani. „U to vreme sam živeo i radio u Dubrovniku, a Dubrovčani su po meni slali priloge za izgradnju. Mislim da je za godinu dana bilo više od 4.500 priloga, a među priložnicima je bilo nekoliko stotina katolika i muslimana. U Mrkonjiće danas, kao i u Ostrog, svaraćaju ljudi svih vera i bez razlike poštuju Svetog Vasilija“, ističe sagovornik Tanjuga. Rade Bošković, koji je rođen u Mrkonjićima, a danas živi u Trebinju, priča da je to selo nekada imalo 48 domaćinstava i oko 360 čeljadi, dok u njemu danas živi svega 11 meštana starijih od 70 godina. Meštani Mrkonjića su, kaže Rade, oduvek živeli od zemljoradnje i stočarstva kao i svi u ovom delu Popovog polja, a tako žive i danas. Za Hercegovce su Mrkonjići, kaže Rade, duhovni centar, mesto sabornosti i molitve za pripadnike svih verskih konfesija, a najavljenu izgradnju crkveno duhovnog centra smatra posebno važnom. „U ime meštana zahvaljujem majci Srbiji, Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću na pomoći. Nadamo se da će uskoro početi izgradnja duhovnog centra i da će u dogledno vreme biti završen i da će Vučić doći na svečanost povodom otvaranja“, rekao je Rade Bošković.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike