Morao da svira violinu dok su mu masakrirali porodicu: Stravični detalji nacističkih zločina nad Romima

Kuruc Šandor imao je sedam godina kad su 1938. godine nemački vojnici došli u njegov grad u tadašnjoj Čehoslovačkoj i počeli da odvode njegove prijatelje i komšije. Svi su bili pripadnici romske etničke grupe, a odvodile su ih nacističke sigurnosne snage – tzv. Ajnzacgrupe. Razlog je bio – provera ličnih karata Ali niko se od njih nikad više nije vratio u selo. Do 10. godine Šandor je svedočio ubistvima preostalih komšija. Ali dečak je imao muzički talent, a vojnici su voleli da ga slušaju kako svira. Šandor, koji je umro 2000. godine, uspeo je da preživi nacistički progon zbog svog talenta, ali toekom holokausta stotine hiljada njegovih sunarodnika nisu imale tu sreću da prežive. Sistemski su bili progonjeni, raseljavani, terani na prisilni rad i medicinske eksperimente, sterilizacije, zlostavljalo ih se i trpalo u zatvore.Danas, nakon više od 80 godina, njihovi potomci se, uključujući i unuku Kuruc Šandora, Danielu Abraham – bore za priznavanje ovog prećutanog dela istorije. „Ne mogu ni da zamislim koliko je to moralo da bude strašno kad je deda morao da svira dok je gledao šta se pred njim događa. Genocid nad Romima, u kojima su nacisti ubijali čitave zajednice, često se zaboravlja“, govori danas Daniela Abraham za magazin Tajm. PROČITAJTE JOŠ: Fabrici u Vršcu: Da Romi bolje živeRomi i Sinti, koji se često podrugljivo nazivaju „Ciganima“, pripadnici su etničke grupe s dubokim korenima u Europi. Dok su Sinti poreklom iz zapadne i srednje Europe, Romi su poreklom iz istočne i jugoistočne Europe. Izraz Romi često se koristi za opisivanje ove zajednice u celini. Danas su romske zajednice raširene po Europi i SAD-u i mnoge su još uvek marginalizovane, ali holokaust je samo ružan vrhunac u toj istoriji progona. Abraham je 2018. godine pokrenula Memorijalno udruženje holokausta Roma Sinti, u nadi da će osvestiti javnost o njihovim stradanjima. „Ne želim da se naši ljudi, koji su stradali od nacista, zaborave. Oni zaslužuju da ih se upamti „, kaže Abraham.Progoni Roma koji žive širom Europe sada su u fokusu nove izložbe u biblioteci The Wiener Holocaust u Londonu. Izložba pod nazivom 'Zaboravljene žrtve: nacistički genocid nad Romima i Sintima', biće otvorena narednih pet meseci. Izložba, čiji je autor Barbara Varnok, sadrži priče o Romima koji su podvrgnuti Hitlerovom teroru. Njihove sudbine su otkrivene pomoću digitalne arhive Međunarodne službe traganja (ITS), koja je uspostavljena da bi pronašla one koji su izgubljeni i nestali tokom Drugog svetskog rata i holokausta. „Izložba je jako važna u otkrivanju istine o tim događajima. Čak i kada su ljudi svesni da su nacisti progonili Rome, a to nije čest slučaj, zaista jako malo ljudi zna o tome bilo kakve detalje.“ Dok je diskriminacija Roma počela vekovima pre nacističke ere, njihovo postupanje prema ovoj manjini drastično se pogoršalo nakon Hitlerovog dolaska na vlast u januaru 1933. Sredinom 1930-ih, nacisti su zabranjivali Romima da rade na određenim poslovima, Romi su bili podvrgnuti prisilnoj sterilizaciji kao obliku etničkog čišćenja, a masovno su ih slali u internacijske logore. Prema podacima, procenjuje se da je tokom Drugog svjetskog rata ubijeno oko 500.000 Roma, ali tačan broj se nikad neće saznati jer mnoga ubistva nisu nigde zabeležena, pa istraživači smatraju da je broj daleko veći. pojavio, njegova supruga tražila je da sve to ponovim pred njim, ali me sakrila iza svojih leđa. Poludio je i posegnuo u futrolu tražeći pištolj, ali ga je njegova supruga na vrijeme sakrila, a ja sam uspjela pobjeći“, ispričala je Horvath novinarki Emmi Moravitz u veljači 1958. i njezino svjedočenje je danas dio izložbe. Horvarth je kasnije poslana u Auschwitz. Njezin je blok bio pored željezničkih pruga odmah do krematorija.Zbog male ili nikakve evidencije, mnoge porodice nikad nisu saznale što se dogodilo s njihovim rođacima. Svake sedmice, istraživači Biblioteke Wiener Holokausta zaduženi za preglede dokumentacije ITS-a kontaktiraju ljude u nadi da će otkriti šta se dogodilo njihovim voljenima. A ono što im se događalo bilo je često puta jezivo. Dr. Robert Riter voditelj istraživačkog centra za rasnu higijenu pri Rajhovom zavodu za zdravlje, započeo je 1938. godine projekat s ciljem analize „rasnih karakteristika“ Roma. Naučnici bi proveravali njihovo zdravlje, uzimali im krv i merili im glavu „Izmislili su lažne rasističke ideje o tome zašto su Romi zbog genetskih razloga inferiorni“, kaže Varnok. PROČITAJTE JOŠ: Banaćani dobro brinu o RomimaOvo istraživanje je pružilo pseudonaučnu osnovu za istrebljenje i prisilnu sterilizaciju hiljada Roma i Sintija. Iskustva Terezije Rajnhart, Sinti žene koja je prkosila nacističkim naredbama prisilne sterilizacije i zatrudela, predstavljena je u biblioteci Holokausta Wiener. Reinhart je rodila blizance, ali njene kćeri Rolandu i Ritu oduzeli su joj odmah po rođenju. Blizanke su bile podvrgnute strašnim medicinskim eksperimentima. „Neki nacistički naučnici su bili zainteresovani za eksperimente s blizancima i tako su na nedužnim bebama sprovodili eksperimente. Rolanda je umrla tokom medicinskog eksperimenta“, kaže Varnok. Rita je vraćena roditeljima. Posle rata, majka i kći osnovale su organizaciju Sinti u Nemačkoj kako bi podigle svest o tome šta se dogodilo.Potomci progonjenih Roma plaše se da bi se istorija, ako se na nju ne bude upozoravalo, mogla ponoviti. „Ako ne edukujete javnost o holokaustu Roma, onda bi i buduće generacije mogle da dožive isto“, kaže Abraham. „Strašni događaji nacističke ere u velikoj meri otkrivaju opasnost marginalizacije i diskriminacije manjinskih grupa ili grupa koje su manje moćne u društvu. Oni vrlo snažno ilustriraju potrebu stalne budnosti s obzirom na predrasude“, kaže Varnok. (express.hr)

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike