Momčilo oženio Leposavu, ali je spomenik podigao – pčeli

NjENO veličanstvo pčela, bez koje ne bi bilo života, meda i zdravlja, zaslužila je da joj napravim spomenik. Uradio sam to pre 12 godina, i još uvek mnogi ljudi svraćaju i fotografišu se kraj spomenika – kaže Momčilo Marković (73), penzioner iz Ćuprije, koji je svojoj „ljubimici“ napravio neobičan spomenik u svom pčelinjaku u rodnom selu Đurinac kod Svilajnca. Pročitajte još: Miroslava Bojović (75), najstarija pčelarka u Srbiji: Ako prekinem sa pčelarstvom završila sam sa životom; Pila sam i po 10 lekova dnevno, sada ih više ne koristim Pčela, koja je urađena od mesinga, visoka je 1,20 metara i teška 120 kilograma. Postavljena je na stub od prirodnog kamena koji je visok tri metra. Stub je okružen kamenjem, koje je poređano u obliku srca, jer je Momčilo i na taj način želeo da iskaže svoju ljubav prema njoj. PČELU je dizajnirao jagodinski slikar Dragan Stojadinović Ćosa, a izlio ju je Petar Simić iz Đurinca. Sa zadnje strane stuba nalazi se mermerna ploča na kojoj su isklesana imena i postavljene fotografije svih Markovića koji su se bavili pčelarstvom. – Odgovorno tvrdim da je taj spomenik jedinstven u svetu, jer sam ga sagradio kao pojedinac. Slični spomenici postoje u Japanu i u selu Kamenovo kod Petrovca na Mlavi, koje ima 300 kuća i 3.000 košnica, ali su ih sagradila tamošnja udruženja pčelara. Nije mi žao što sam u spomenik uložio oko 3.000 evra, jer je to bio jedini i najbolji način da iskažem svoju neizmernu ljubav prema pčeli i da joj izrazim zahvalnost za sve što mi je tokom ovih decenija dala – dodaje naš sagovornik. MOMČILO je šesta generacija Markovića koja se bavi pčelarstvom. Tradiciju je započeo Milosav, nastavio ju je Momčilov čukundeda Milovan, potom pradeda Milojko, deda Mihajlo, pa otac Milosav. Momčilo je, kako kaže, prohodao u pčelinjaku, jer je oca pratio u stopu dok je radio oko košnica. Sa desetak godina umeo je sve da mu pomogne. Kada se u svojoj dvadesetoj godini oženio Leposavom, formirao je svoj pčelinjak, u kome sada ima 100 košnica. PROIZVODE TONE MEDA Momčilo kaže da godišnje dobije od tone do dve tone bagremovog, livadskog i suncokretovog meda i da isključivo radi s takozvanim Langstrutovim košnicama, koje imaju po nekoliko nastavaka. – Moj deda Mihajlo je još daleke 1928. godine sa vrškara prešao na pokretno saće. Još tada je napravio centrifugu sa dva rama od pocinkovanog lima. Med je tada čuvan u čabrovima, koji su zatvarani voskom – kaže Momčilo, i dodaje da proizvodi i matični mleč, polen i vosak.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike