Miroslava Bojović (75), najstarija pčelarka u Srbiji: Ako prekinem sa pčelarstvom završila sam sa životom; Pila sam i po 10 lekova dnevno, sada ih više ne koristim

PISANjE i pčele dve su velike ljubavi Miroslave Bojović koja im se i u osmoj deceniji života nesebično predaje. Pisati može svako, ali sa pčelama može da se druži samo onaj koji ih voli, poručuje Miroslava koja je uzor mnogim mladim pčelarima. Svoj profesionalni vek provela je kao građevinski inženjer, ali je odlaskom u prevremenu penziju stavila tačku na neimarstvo. Bila je u iskušenju da i ona kao njeni ispisnici uđe u godine bez strasti i izazova, međutim, pčele joj nisu dozvolile. – One su mi dale slobodu da se kao feniks posle svih životnih lomova ponovo uzdignem i doživim svoju emotivnu i fizičku renesansu. Ako prekinem sa pčelarstvom, završila sam sa životom. Pila sam i po 10 lekova dnevno, jer je terenski život građevinca uzeo svoj danak. Polako sam tonula u depresiju. Sada lekove više ne pijem, a otkrila sam i čari društvenih mreža na najkorisniji način. Upoznala sam pčelare iz svih balkanskih zemalja – priča nam vitalna Miroslava, čiji su duh i telo neumorni. Ona sa strašću brine o svojim košnicama u okolini Niške Banje, ali i kupi orahe u rodnoj Toplici, u selu Krčmare. – Kada već nisam umrla, rešila sam da živim i to je moj životni moto. Ne priznajem da su godine ograničenje niti da su samo muškarci dobri pčelari. Iza svakog dobrog pčelara stoji žena koja radi veći deo posla u pčelinjaku, ali su one tradicionalno skromne, pa su muževi izbili u prvi plan – smatra Miroslava, koja je pčelarstvom počela da se bavi pre 35 godina sa samo dve košnice. Sada ih ima 30, a bilo je perioda i kada ih je imala i duplo više. – Slučajno sam kao dete pronašla ujakovu knjigu o pčelarstvu, a na porodičnom imanju je bilo košnica. Međutim, nije bilo prilike da budem pčelarka sve dok se nisam udala i zamolila supruga da mi kupi dve košnice – priseća se pčelarka iz Niške Banje, koja i dan-danas „više voli pčele nego med“. – Može se od pčelarstva živeti ako se posveti cela porodica. Meni je ovo sada više hobi i „nastavna baza“ za moje prijatelje koji bi da uđu u svet pčelarstva. Mnogo sam literature pročitala, ali je iskustvo u ovom poslu nezamenljivo. Uglavnom sam učila na svojim greškama i zato se trudim da prenesem drugima ono što znam – veli Miroslava, ponosna na činjenicu da je jedne godine uspela da iz jedne košnice tokom leta izvrca 112 kilograma meda. – Bilo me je sramota da se hvalim, mislila sam da mi neće verovati…MISLILI SU DA JE ŽENSKI HIR – KADA sam počinjala, prijatelj mog supruga poklonio mi je dva legla, ali je jedno bilo zaraženo. Bila sam prinuđena da odmah u početku budem „lekar“ pčelama. Pre nekoliko godina sam tom prijatelju rekla da je on „kriv“ što sam postala dobar pčelar. Pocrveneo je i pravdao se da je mislio da je moja želja da se bavim pčelarstvom to „samo hir jedne žene“ – priča Miroslava.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike