Kako đaci čuvaju velikane od zaborava: „Šetnja sećanja“ kroz istoriju Subotice

Da bi život i delo Dežea Kostolanjija (1885-1936), Artura Munka (1886-1955) i Geze Čata (1887-1919), poznatih stvaralaca rođenih u Subotici, sačuvali od zaborava, subotički gimnazijalci, učenici Gimnazije „Svetozar Marković“ i Gimnazije „Deže Kostolanji“ krenuli su stazama ovih velikana. Pročitajte još: Izigrali autora, on preminuo od razočaranja: Udovica vajara Nebojše Mitrovića Puše o razlozima smrti njenog supruga Prva stanica bilo je pozorište koje nosi ime Dežea Kostolanjija, značajnog mađarskog pisca i pesnika, a koje je široj javnosti poznato po čuvenom festivalu „Dezire“ i reditelju Andrašu Urbanu. Tamo su se učenici upoznali sa životom Kostolanjija, ali i razlogom zbog koga je njegovo stvaralaštvo aktuelno i danas. Potom se šetnja nastavila ka „njegovoj“ Gimnaziji za talentovane učenike, u kojoj je kratkim filmom oživljena Kostolanjijeva pripovetka „Ana Edeš“. NA istom mestu, kroz interaktivnu izložbu i odlomke iz predstave „Španska nevesta“ predstavljen je život i rad Geze Čata, poznatog dramaturga i prozaiste. – Cilj je bio da učenici, pre svega, prođu kroz obrazovni proces i da se upoznaju sa ovim velikim stvaraocima koji su živeli i kretali se istim ulicama kojim se mi krećemo danas – kaže Sanja Bajić, profesorka srpskog jezika i književnosti i jedna od koordinatorki „šetnje sećanja“. ZA kraj šetnje ostavljena je Gimnazija „Svetozar Marković“, koja uspomenu na Dežea Kostolanjija čuva skoro tri decenije u spomen-sobi, u kojoj su učenici mogli da vide i pročitaju delove teksta koji su po prvi put prevedeni sa mađarskog na srpski i hrvatski jezik. Potom je usledila projekcija kratkog filma o Arturu Munku, lekaru koji je sa „Konkordije“ spasavao putnike sa „Titanika“, koji su pripremili njihovi đaci, kao i dramska predstava o njegovom životu i stvaralaštvu. „Šetnja sećanja“ završena je časom poezije, kod spomenika Dežeu Kostolanjiju.Deže Kostolanji – Učenici koji su radili kratki film o Arturu Munku nisu dobili ništa od podataka osim njegovog imena, sami su istraživali, išli u muzej, biblioteku, istorijski arhiv, čak su se kretali na mestu gde je bila njegova rodna kuća. Sve to su savladali sami i tako naučili nešto novo o liku i delu ovih autora – objašnjava Bajić, dodajući da je poražavajući podatak da je od 57 sugrađana koje su anketirali učenici, svega dvoje čulo za Munka. – Dakle ovo je bila prilika, a ujedno i cilj, da se upoznamo sa prošlošću i tradicijom našeg grada kojeg, nažalost, nedovoljno poznajemo.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike