Gola istina o dres kodu: Upravljanje masama preko mode

Ako pogledate oko sebe, možete videti da mnoštvo ljudi u različitom stepenu pokušava da sledi današnje modne trendove. Iz socioloških istraživanja objavljenih u medijima možete saznati da je više od trećine svetske populacije zainteresovano za modu i da pokušava da je sledi. Sociolozi su utvrdili da oko 39 posto stanovnika planete prati modu, a od toga 18 odsto kaže da se oblači u skladu s najnovijim modnim trendovima.Sledbenici mode su uglavnom žene i mladi, ali među njima su i muškarci i predstavnici starije generacije. Prema istoričaru mode Aleksandru Vasilijevu, Rusi i Kinezi više prate modu nego Evropljani koji najviše kreiraju modne pravce. Na primer, u Francuskoj modu prati manje od sedam posto stanovnika, dok je na Istoku Evrope praćenje mode skoro imperativ.Dodajmo i to da modom „diriguju“ oni koji inače upravljaju globalnim procesima na našoj planeti. Razmotrite postupak upravljanja na primeru mode. Koliko modnih dizajnera diplomira svake godine? Mnogo, verovatno na hiljade. Da li svi znaju kako se dizajnira odeća? Da. Ima ih i mnogo talentovanih. A koliko modnih kuća i modnih dizajnera u svetu određuju sve globalne trendove u odevanju? Svega nekoliko. A ovih nekoliko „modnih zakonodavaca“ odabrano je za ovu ulogu jer odgovaraju određenim parametrima, uključujući i one moralne. Da bi se ljudima upravljalo, uvek se prave planovi. A postoje li planovi za upravljanje globalnim društvenim procesima? Ako se kreacije modnog dizajnera uklapaju u trendove definisane u „svetskom zakulisju“, onda takva osoba dobija podršku (finansijsku i propagandnu) itd.ŠTA JE MODA? Postoji mnogo definicija reči „moda“, evo nekih od njih: moda je kombinacija ukusa i pogleda koji preovlađuju u određenom društvenom okruženju u određeno, obično kratko vreme; moda je privremena dominacija određenog stila; moda je kratka dominacija određenog ukusa u bilo kom području života. U užem smislu – promena obrazaca odeće, moda može odrediti vrstu ili oblik odeće i pribora, skup ideja, načela ljudskog ponašanja, društvene navike i etiketa. Na osnovu prethodnog možemo generalizovati definiciju mode na sledeći način: moda je niz informacija koje sadrže određene slike, algoritme ponašanja i razmišljanja. Moda je način održivog širenja informacija u društvu.Moda se odslikava u stilu odeće, stilu života, zabave, stilu umetnosti, literature, arhitekture, kuhinje i slično, a koji su popularni u ovom društvu i u određenom vremenskom intervalu. Važna karakteristika mode je želja da se sledi novo. Princip novog i mode ne zavisi toliko od objektivnog vremena stvaranja predmeta, koliko od trenutka ulaska u sistem izabranih vrednosti i poštovanja, odnosno prepoznavanja u društvu kao modernog.PROČITAJTE JOŠ: Kako nas je moda osvojilaNove modne kolekcije prikazuju se u celom svetu. Prvi put uz pomoć različitih medijskih i filmskih lica koja igraju ulogu lidera ili autoriteta, a koji su u funkciji preporučivanja osmišljene modne kolekcije. Posle toga brojna preduzeća, koja imaju proizvodnju prilagođenu masovnom kupcu, proizvode odeću za širi sloj stanovništva, pri čemu ne prate samo modne trendove već i promovišu ciljeve koji su modnim trendom postavljeni. Tako se stiče utisak da se različite pojave u društvu pojavljuju „niotkuda“, „same od sebe“, pri čemu niko ne može da „otkrije“ subjekat od koga je uvođenje neke pojave počelo.Kakva, dakle, treba da bude moda u ljudskom društvu?Pre svega potrebno je da ljudi shvate da je moda instrument upravljanja, koje ima određene ciljeve. Ovi ciljevi moraju biti u stanju da se identifikuju i uporede sa sopstvenim ciljevima. A ako se razlikuju, onda morate ići ka svojim ciljevima čak i kada se mora ići suprotno ponašanju većine. Čovek se može istaći svojim delima, svojim postupcima, svojim kreacijama, a ne nekim spoljašnjim atributima. Odeća ne treba da bude samo udobna, lepa i čista, već i da harmonično odgovara zakonima prirode čoveka, zaključuje portal dal.by. Ana Jelisejeva, na primer, uradila je analizu o savremenoj modi za portal wonderzine.com ukazujući na površnost ljudi, koji ovu „brzu modu“ prihvataju, a ne razmišljaju o mehanizmima unutar nje.Norveški antropolog i novinar Mari Grinde Arntcen u knjizi „Dres kod. Gola istina o modi“ ukazuje na globalne vrednosne i ideološke posledice modnih promena, počevši od 1920-ih i pojave Koko Šanel, koja je omogućila savremene manipulacije modom, jer je individualni pristup zamenila proizvodnjom u fabrikama (tekstilna industrija). Zatim su 60-ih godina 20. veka usledila prilagođavanja tzv. hipi revoluciji, tj. potpuno razbijanje konzervativnog stila oblačenja. Ovo je bilo moguće, jer moda nije samo komercijalni fenomen, ona deluje i kao ideologija i socijalna forma. Ideološki uticaj mode istraživali su brojni (poznati) naučnici od Maksa Vebera, Georga Zimela, Pjera Burdijea, Rolana Barta, Žana Bodrijara i dr. Centralni aspekt mode je fenomen novog, koji vrši podelu na tradicionalno i moderno. Moda podrazumeva doslednu orijentaciju na formiranje novog, čime narušava vrednosti tradicionalne kulture.Zato istraživači mode postavljaju pitanja: šta tera ljude da često suprotno zdravom razumu urade nešto pogrešno, a ne dobro? Kako deluje mehanizam unošenja u društvo različitih tendencija preko mode? I šta, ili koje pojave uz pomoć mode se uklanjaju iz naših života? Čednost, skromnost, prirodnost kod žena. Muškost, jer uklanjaju spoljašnje atribute svojstvene muškarcima.SREDSTVO DRUŠTVENOG RASLOJAVANjA Svima je poznata misao Bernarda Šoa: „Moda je kontrolisana epidemija.“ Stvarni život pokazuje nam da je Šo bio u pravu. Istorija mode ukorenjena je u tradiciji. Tradicija je takođe niz informacija, kao što je moda, samo što u njoj nema elementa novog. Ljudi su u svako doba nosili odeću određenih stilova, boja, ukrašenu uzorcima kojom su u prošlosti izražavali i danas izražavaju svoju kulturnu i subkulturnu pripadnost.Prvi znakovi mode pojavili su se kao sredstvo za podelu na slojeve društva. Ugledniji deo društva, koji se samoproglasio „visokim društvom“, mogao je finansijski da sebi dozvoli neke suvišne detalje na odeći ili nove materijale. Stoga, da bi se odvojili od ostatka „mase“, nosili su drugačiju odeću, imali različite manire itd. Dakle, u modu su ušli različite odore, nakit, maniri, navike, neki obredi (čajanke, posete pozorištu, šminka i frizure itd.) koji ne samo da su razdvojili „elitu“ od mase već su doprineli raslojavanju „visokog društva“ na niz hijerarhijski ustrojenih slojeva na osnovu toga koliko mogu da prate modu.Procvat mode dogodio se u srednjem veku. Krstaši su u Zapadnu Evropu doneli sa Levanta informacije o tamošnjim izuzetnim tkaninama i svili. Tada se u Zapadnoj i Severnoj Evropi započinje s uvozom svile, koja je smatrana velikim luksuzom. Bogati ljudi su mogli sebi da priušte materijale iz Italije, kao i druge skupe stvari.S pojavom industrijske proizvodnje, jeftina odeća je postala dostupna mnogim ljudima. Moda se pojavila i u stilu odeće, kao globalni fenomen, što se dogodilo u Francuskoj u 17. veku. Kroz istoriju su različite zemlje bile izvor novih trendova odeće. U ovom trenutku Pariz se smatra gradom „najmodernijeg“, ali Italija, Španija i Engleska su se ranije i te kako pitale šta je moderno, navodi portal studref.com.Ako posmatrate nekog čoveka kao predstavnika „inteligentne osobe“, možete videti u njegovoj psihi prisutnost algoritama ponašanja mase. I upravo ovi algoritmi uzrokuju reakciju na modu. Da bi se preživelo u masi/čoporu, potrebno je slediti dva glavna oblika ponašanja: ili se istaći i postati lider ili biti kao i svi drugi.Moda vam omogućava da radite i jedno i drugo na nivou informacija. Otuda želja određenog dela društva da se odmah pridruži „najnovijim trendovima“. To se posebno odnosi na predstavnike tzv. „zvezda“ i šou-biznisa, te razne medijske osobe. Na taj način oni pokušavaju da učvrste pozicije lidera, koje sledi neracionalna masa.Drugi deo stanovnika se odmah ne uključuje u proces ažuriranja svog stila oblačenja, ali kasnije, kada se većina njihovih saradnika prilagodi novim modnim trendovima, slede ih, zato što niko ne želi biti crna ovca, navodi portal bookap.info.Nažalost, mnogi ljudi pokušavaju da se samoaktuelizuju ne uz pomoć uma, kakvog posebnog humanitarnog dela, već za to koriste spoljašnje atribute: odeću, frizure, tetovaže, pirsing i sl. Drugim rečima, svi ovi spoljni atributi, ako su u prvom planu, u suštini su samo pokušaj da se popuni unutrašnja praznina i nezadovoljstvo čoveka sobom.Sociolozi i kulturolozi smatraju da takvi ljudi veruju da će im praćenje mode pomoći da prevaziđu neke nedostatke i komplekse. Na primer, nemogućnost upoznavanja devojke čini da se momci oblače „po poslednjem modnom kriku“, kako bi dali „prijavu“ da ih prihvate ili svrstaju među lidere „čopora“. Tetovaže daju „brutalan izgled“, čineći da momak izgleda „neprihvatljivije“, a njihovi maniri omogućavaju da se svrstaju u neke subkulture, od repera do hipstera. Međutim, ove metode samo sakrivaju nedostatke, a ne ispravljaju ih.Činjenica da moda utiče na ljude, prisiljavajući ih (često mimo njihove volje) da rade jednu stvar, a ne čine drugu, primećuje se već duže vreme. S modernim razvojem informacionih tehnologija, tehnologija socijalnog inženjeringa, praćenih procesima globalizacije, bilo bi zaista pravo čudo da vladajuće elite ne koriste modu kao sredstvo za postizanje određenih ciljeva. Na primer, emancipacija je započela (gde je veliku ulogu, da ponovimo, imala Koko Šanel) nakon uvođenja mode da žene nose odeću koja se ranije smatrala čisto muškom. Žene, boreći se s nekim vrstama socijalne zavisnosti, na kraju nisu stekle slobodu, već novog gospodara.Odeća koja naglašava „ženske čari“, zajedno s drugim tehnologijama, pomogla je da se izgradi kult golog tela, što je zauzvrat, uz pomoć seksualnih nagona, stimulisalo promenu životnih vrednosti i ideala. Seks, a ne stvaranje porodice, postao je cilj većine poznanstava, a ova praksa se počela izjednačavati s ljubavlju. Na kraju, sve je dovelo do propadanja morala.Na internetu postoji mnogo različitih mišljenja o povećanom interesu za tetoviranje. Međutim, kada pogledamo u istoriju, vidimo da je stigmatizacija nekog dela ljudi bila predak tetovaže. Sada se fenomen tetoviranja transformisao, a jedna od poslednjih odlika je da ljudi koji ovo praktikuju pripadaju određenoj subkulturi (na primer, zatvorskoj). Šta je tu „trik“? Svaka subkultura ima svoje atribute (znake prepoznavanja, parole i lozinke): ideale, vrednosti, algoritme ponašanja itd. Kada pojedinac uradi tetovažu, nesvesno se „povezao“ sa ovom subkulturom, a algoritmi svojstveni simbolima subkulture i tetovaže će se, u određenoj meri, sada manifestovati u njegovom ponašanju. Toliko o socijalnom inženjeringu na delu.PROČITAJTE JOŠ: Ceo život ste uvlačili pogrešno košulju u pantalone: Evo kako to zaista treba da raditeDa li je, dakle, moda nešto loše u životu ljudi? Svakako ne, moda je samo instrument kojim se mogu promovisati i dobre vrednosti i ideali. Šta je danas moda pozitivno promovisala? Na primer, zdrav obrazac života: trezvenost, zdravlje zuba i sportski izgled, vođenje računa o opštem zdravstvenom stanju, obrazovanost… Tu je moda gradnje prizemnih kuća, praktikovanje zanatstva „sam svoj majstor“, zamena plastičnih prozora i vrata drvenim, lečenje travama, a ne farmaceutskim lekovima… Međutim, to je moda koja ne utiče na političke procese. Jasno se vidi da ono što je pozitivno u modi ne prisustvuje u politici. Zašto ovaj sistem funkcioniše? Zbog dva faktora: prvo, algoritmi ponašanja mase (već smo to spomenuli) ugrađeni su u ljudsku prirodu i omogućavaju društvu da opstane u ranim fazama evolucije. Ljudi teže ili da postanu vođe (lideri) ili da postanu „kao i svi“, pri čemu ne žele da postanu crne ovce, kako ne bi bili odbačeni od društva. Drugi faktor je svojstvo „sledbenika“ koje se fokusira na „autoritet“. Tako dolazi do „nestrukturnog upravljanja društvom“ kada niko nikoga ne primorava da sledi modu, već to ljudi „sami“ rade onako kako moda zahteva.GEORG ZIMEL I NjEGOVA KONCEPCIJA MODEPrema Zimelu, moderna odeća predstavlja identifikacione oznake koje ukazuju na pripadnost eliti, a moda je, prema tome, želja nižih klasa da imitiraju elitu. Moda nije postojala u primitivnom društvu, budući da stepen društvene nejednakosti među ljudima, stepen podele ljudi na elitu i masu u primitivnom društvu nije bio značajan. U kastinskom i klasnom društvu moda se vekovima nije menjala, jer masa, po zakonu, nije imala pravo da imitira elitu. U srednjem veku u zapadnoj Evropi samo predstavnici elite – plemići i sveštenici – imali su pravo da nose modernu odeću. Predstavnicima nižih klasa bilo je to zakonom zabranjeno. Moderne stvari u to doba bile su nakit od dragog kamenja i krzno. Trgovci su imali novca da kupe te stvari, ali nisu imali pravo da ih nose, mada i nisu želeli da provociraju plemiće da ih opljačkaju. Usput, glavni dobavljač krzna u zapadnu Evropu bila je Rusija, inače bogata ovim proizvodom. U novom vremenu ukinute su zakonske zabrane nošenja bilo koje odeće, povećala se stopa vertikalne pokretljivosti i nestala nasledna aristokratija. U kapitalizmu mase su počele da imitiraju elitu i nose modernu odeću, kako bi bar podsećale na predstavnike elite. Zbog toga, elita je navodno primorana da izmišlja novu modu kako bi se izdvojila iz gomile.PIDORASINGPod pojmom pidorasing se podrazumeva ponašanje onih pripadnika ljudske zajednice koji su svoje zvanje stekli ne delima već na osnovu spoljašnosti i ukupnog ponašanja i vezuje se za LGBT populaciju, sa kojom ova pojava postaje instrument politike. Suština pidorasinga je, dakle, da političku i poslovnu elitu u državi zamenjuju pripadnici homoseksualne populacije, koji imaju političke i poslovne ambicije, ali kojima je lično zadovoljstvo iznad državničkih i ekonomskih interesa, što sve predstavlja svojevrsnu lozinku za pristup odgovarajućim nivoima društvene hijerarhije ili tačnije „masovnom elitizmu“. Pidorasing je za većinu neprihvatljiv, jer je u suprotnosti s prirodom čoveka, ali ovde na scenu stupa moda.Uske pantalone za dečake su sada u modi, po analogiji sa istim stvarima za žene (dešava se brisanje rodne granice). U modi (ispada da moda nije samo odeća, već i maniri, stabilni verbalni izrazi) jeste i nova vrsta muškog pozdrava: sada se muškarci poljube kada se sretnu, što nam razne medijske osobe aktivno demonstriraju sa TV ekrana. Njihovi poljupci razlikuju se od tradicionalnog poljupca (tri puta), a što je više zagrljaj nego poljubac, kakvi se na primer praktikuju u Rusiji i Srbiji, kao uobičajeni način izražavanja naklonosti gosta (poljubac gosta je poseban, jer je ispunjen velikim smislom, pošto je gost u ovim kulturama glasnik sudbine što može i poboljšati i pogoršati život domaćina).Homoseksualizam se u modu „uspeha“ uvodi na „neobičan“ način posredstvom dodeljivanja različitih nagrada, na primer festival „Evrovizija“ u poslednje vreme nagrade dodeljuje isključivo ljudima netradicionalne seksualne orijentacije. Nameću se muškarcima ženske frizure, ružičasta boja sada je „hit“ na muškoj odeći, nakitu, bojenju kose, tetoviranju obrva. Postoji čak i muški tanga donji veš.Sve ovo funkcioniše prema tehnologiji „prozora Overtona“, lagano razbijajući stereotipe i prebacujući fenomen iz kategorije „neprihvatljivog“ u kategoriju „prihvatljivog“, a potom, nakon nekoliko takvih popularizacija, pidorasing može postati norma u društvu.(Pečat/Zoran Milošević)

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike