Glatke litice pretile da me „zadrže“ u vrletima Himalaja: Najmlađa Srpkinja koja je razvila našu trobojku na Mont Everstu

SAMO dva dana uoči svog 29. rođendana, Dolores Al Šaleh je za nekoliko sati, na krovu sveta, prevalila put od neizmerne sreće do suočenja sa licem smrti. Nekoliko sati pošto je na najvišem vrhu planete – Mont Everestu, kao dosad najmlađa Srpkinja koja je na 8.848 metara nadmorske visine razvila srpsku zastavu i igrala od radosti – kamenite i opasno glatke, gotovo vertikalne litice zapretile su da je zauvek zadrže u vrletima himalajske planine. – Doživela sam neizmernu lepotu i susret sa smrću na Mont Everestu – seća se gošća „Novosti“ tog 23. maja, kada je, posle tri godine intenzivnih priprema, o čemu je naš list ekskluzivno pisao, uspela da ostvari san na planini koja je, kaže, godinama magično privlačila. PROČITAJTE JOŠ: Freska krije najveću misteriju Nemanjića: Da li je Dušan Silni imao još jedno dete koje je izgubljeno? Dolores Al Šaleh, rođena u Amanu kao najmlađa od tri kćerke Palestinca iz Jordana i Srpkinje iz Niša, odrastala je, kako kaže, okružena peskom, suncem i pustinjom. Ali, Mont Everest je za nju postao više od romantičnog sna. – To je za mene bio izazov – ističe Dolores. Tri godine su trajale pripreme za uspon, i podrazumevale su ne samo duge sate trčanja, plivanja, vežbi u teretani, alpinističkih treninga, osvajanje vrhova čije se visine mere hiljadama metara – Masale, Mera pika, Elbrusa i Kilimandžara, već i prikupljanje 65.000 dolara za ekspediciju. Odvažnu i hrabru Dolores san o Mont Everestu odveo je do projekta „Održivi grad, Dubai“. Tu je ova mlada poslovna žena pronašla sponzora, s kojim se danas ponosi velikim poduhvatom i posvećeno radi na očuvanju naše planete. Ekspedicija od 14 ljudi, gde je bilo Amerikanaca, Rusa i Kineza, trajala je 60 dana. U Nepalu je dobila vizu za Kinu, a onda su počele pripreme za uspon, koje su podrazumevale boravak u baznom kampu, odlazak, svaki put, na veću visinu, zbog aklimatizacije, spavanje u šatorima, privikavanje na hladan i razređen vazduh. Hranili su se često improvizovano, kupali dva puta nedeljno u šatoru-kupatilu. – Uspon na Mont Everest počela sam pola sata posle ponoći, sa visine od 8.300 metara. Nadala sam se snegu, ali dočekao me klizavi kamen na preterano strmim liticama. Bilo je ledeno, duvao je vetar, i često sam zastajala kako bih isplanirala korak koji me neće odvesti pravo u provaliju – opisuje naša sagovornica. U tim trenucima, kaže, još nije znala da je ova godina bila najsmrtonosnija na Mont Everestu od 2015. Odabrala je da se uspinje težom, severnom stranom. Na vrh je stigla u 10 sati pre podne: – Bio je to najlepši trenutak mog života. Pomislila sam: Pa ja sam na krovu sveta! Razvila sam, presrećna, srpsku i jordansku zastavu i zastavu sponzora, slikala se, ali kad sam pokušala da skinem rukavice, odmah su mi se pojavile promrzline. Temperatura je bila minus 38 stepeni. Osećaj je bio čudan. Razređen vazduh, visina, temperatura, činili su da telo naprosto gori. Pročitala sam negde da na vrhu Mont Everesta telo troši hiljade kalorija – kaže Dolores.Dolores u našoj redakciji / Foto I. Marinković Sa krova sveta, kaže ona, planine izgledaju kao neke razbacane kućice, ali on je mali za sve one koji bi da ga osvoje, pa je, posle dugih sati hoda, već nakon 10-15 minuta morala da počne da se spušta. Nije ni slutila da će, posle kratkog vremena, sreća početi da se pretvara u stravu: – Uspon je trajao devet i po sati, a spust dan i po! Kramponi su proklizavali na kamenu, kretali smo se strahovito sporo, ostala sam bez vode, počeo je da me obuzima umor… Kada smo se spustili na 8.500 metara, ugledala sam ispred sebe čoveka kako pada. Bio je privezan na konopac, učinilo mi se da se onesvestio. Počela sam da dozivam pomoć, ali mi je vodič rekao da je čovek mrtav. Bio je to Austrijanac od oko 65 godina. Prizor je bio stravičan, ali nismo imali kud nego da nastavimo, svi smo prolazili pored tog beživotnog tela, kome više niko nije mogao pomoći. Taj prizor kao da je iz mene isisao sav život – priča Dolores.Na vrhu himalajskih planina, 23. maja 2019. / Foto privatna arhiva Snaga ju je ubrzano napuštala. Na 8.100 metara umor ju je potpuno savladao. Ugledala je nečiji šator, uletela unutra i sručila se. – Verovatno bi to bio moj kraj da uz mene nije bio vodič iz ruske ekspedicije Aleks Abramov. On mi nije dao zaspim, drmao me je, budio, a ja sam zapadala u san. Nisam mogla ni ruku da podignem. Srećom, tu je bilo nešto hrane, plinska boca, uspeo je nekako da me oporavi i krenuli smo dalje. Ujutro 24. maja stigli smo na 7.200 metara, i tu je, srećom, bio i ruski lekar, koji me je pregledao i pružio prvu pomoć. Svoj 29. rođendan, 25. maja, dočekala je na visini od 6.400 metara: – Tada sam osetila rebro, ispostavilo se da je slomljeno, ali posle svih muka, to mi i nije delovalo tako strašno – kaže Dolores. Bila je srećna što je živa. – Tek tada sam se javila porodici i prijateljima. Nisam htela da ih zovem ranije, da im ne probudim nadu, a da onda nestanem – kaže ona. Osvajanje Mont Everesta za Dolores Al Šaleh završilo se srećno. Ovom hrabrom devojkom ponose se i njena porodica i obe njene domovine. Ona, međutim, nije zamrzela Mont Everest. Naprotiv. PROČITAJTE JOŠ: Ana je među 10 najboljih embriologa na svetu, ostala je da pomogne Srbiji u presudnoj bici – To iskustvo me je promenilo zauvek. Živim za svaki dan, privlače me ljudi koji gaje strast prema nečemu i razmišljaju pozitivno. Možda bih se vratila na Mont Everest, ali ne sada – zaključuje Dolores Al Šaleh. Sa Ivicom Dačićem / Foto Ministarstvo odbrane PRIZNANjE U SRBIJI DOLORES Al Šaleh će u Ministarstvu omladine i sporta Srbije u sredu dobiti posebno priznanje za izuzetan poduhvat. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić se u petak sastao sa alpinistkinjom, čestitao joj na neverovatnom uspehu i poželeo puno sreće u narednim alpinističkim poduhvatima. Dolores Al Šaleh je izrazila želju da uspostavi intenzivniju saradnju sa institucijama u Srbiji, kako bi prenela svoja iskustva i pružila doprinos u primeni svih ciljeva održivog razvoja.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike