GEOLOŠKI FENOMEN PADA U ZABORAV: Propada „frižider“ u utrobi Belave

PEĆINA hladnjača u pirotskom selu Staničenje, jedna od više desetina pećina u ovom kraju, polako ali sigurno pada u zaborav. Speleološki objekat, u kojem je u drugoj polovini prošlog veka, zbog idealnih uslova, na potpuno prirodan način,pored ostalog, sazrevao i kačkavalj za izvoz u Ameriku, Grčku, Egipat i druge svetske destinacije, godinama je zarastao u korov i šipržje, a od ulazne konstrukcije ostali su samo tragovi urušenog krova u vidu trulih greda i polomljenih crepova i legla gmizavaca. Priče o pećini tek s vremena na vreme oživi meštanin Staničenja i ugledan domaćin Danilo Vukadinović, koji pamti vreme kada su odavde dolazili i odlazili kamioni krcati pogačama žutog, ovčjeg kačkavalja, ali i vreme kada je pećinu, tokom leta koristilo celo selo za čuvanje hrane. Obično se to dešavalo o slavama i preslavama, tokom vrelih letnjih dana, kada je bilo potrebno sačuvati pečenje i druge đakonije od mesa, za goste koji su ovde dolazili iz okolnih sela i mesta u celom okrugu. Pročitajte još – Resava puna turista, najzanimljiviji pećina i vodopad – Pećina je počela da propada sa odumiranjem stočarstva, a naročito od trenutka kada se pre nekoliko decenija raspala pirotska mlekara, koja je dnevno prerađivala i do 60 tona mleka. Neko od pametnih ljudi iz struke mlekarstva, još je daleke 1953. godine shvatio da je ona idealna za sazrevanje kačkavalja. Zbog hladnog vazduha koji struji iz dubine Belave, temperatura u njoj je konstantna i zimi i leti: pri dnu je 1 stepen, na dva metra od tla je stepen viša, a na nešto većoj visini oko 6 stepeni. To su bili idealni uslovi za sazrevanje i čuvanje kačkavalja koji je imao poseban, neponovljiv ukus. Uz to, takvo sazrevanje je bilo skroz besplatno, jer nije bilo skupih agregata na struju koja se koristila za svega nekoliko sijalica. U svakom trenutku je moglo da stane između 16 i 20 vagona kačkavalja – priča Vukadinović. Staničanci ne mogu da objasne kako nastaje i struji hladan vazduh iz dubine pećine u podnožju masiva Belava. Pretpostavlja se, da ispod pećine, u dubinama i kanalima u koje još niko nije zalazio cirkuliše hladna planinska voda i da postoje „potoci“ koji se međusobno ukrštaju i na taj način proizvode „promaju“. Veruju da ima puno „sifona“ sa ledeno hladnom vodom. Ono što znaju, jeste da je ovo selo imalo prvu kolektivnu hladnjaču još u vremenima kada nije ni bilo struje. Pročitajte još – Čudesnu ikonu, umesto u hram, sele u pećinu – Još pre nego što je korišćena za sazrevanja kačkavalja, narod je pećinu koristio kao neku vrstu frižidera. Ovde su ljudi donosili lako kvarljivu hranu i čuvali je i po nekoliko dana. Obično je to bilo za neke letnje slave, svadbe, ispraćaje vojnika i slično – kaže Vukadinović, koji je i sam ovde čuvao hranu. Mnoge mlađe generacije i ne znaju za pećinu u Staničenju. U selu bi voleli, ako ništa drugo da se pećina obnovi i da služi kao turistička atrakcija, jer je na svega nekoliko kolometra od Koridora 10. Novca, međutim, nema. Bilo je i ideja nekih privatnika da je uzmu i da u njoj skladište robu, pre svega mlečne proizvode ili meso. Mnogi bi je koristili, ali ne žele da ulože novac u obnovu. Istini za volju, nema ni dovoljno kačkavalja koji bi ovde dozrevao. Oni dovitljiviji kažu da je dovoljno da se pogleda pećina u Staničenju i da se stekne utisak o stanju u stočarstvu pirotskog kraja.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike