Da sam ostala u samici, sad ne bih bila živa

Manastir Duga na Bioču nedaleko od Podgorice, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, sedam meseci je drugi dom Branki Milić (64) iz Novog Sada, ženi protiv koje se, sa još 13 osoba, u Višem sudu vodi proces za pokušaj terorizma u Crnoj Gori na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine. Brankin privremeni boravak u svetinji nije narušio manastirski život, a s kolikom posvećenošću se on odvija unutar kapija, oseti se čim se zakorači u taj prostor „omeđen“ unutrašnjom lepotom. Sve odiše čistoćom, mirisom tamjana i besprekornim redom. Vredno sestrinstvo sa igumanijom Jovanom bavi se raznim poslovima poput rukodeljstva, povrtarstva i voćarstva. PROČITAJTE JOŠ: Svi bi vodu sa česme „Devet Jugovića“ – Da sam posle godinu i dalje ostala u spuškoj samici, danas ne bih bila živa. Gladovala sam danima kako bih probudila savest onih koji su me na pravdi Boga uhapsili i ubacili u taj kazamat. Od gladi sam bila oronula, fizički iscrpljena, sa bolovima u stomaku. Tada je moj advokat Jugoslav Krpović podneo zahtev za ukidanje pritvora uz garanciju Mitropolije crnogorsko-primorske da boravim u ovoj nemanjićkoj svetinji, gde se duhovno okrepljujem i iz koje odlazim na suđenja – kaže za „Novosti“ Branka Milić.VENČANjE Pre nego što sam uhapšena, moja ćerka Jelena je trebala da se uda, ali je veselje odloženo. Sada ona neće da se venča bez mene. U međuvremenu smo dobili blagoslov od mitropolita Amfilohija da, u slučaju da se suđenje oduži, venčanje obavi u Crnoj Gori. Možda baš ovde u Dugi ili u Sabornoj crkvi Hristovog Vaskrsenja u Podgorici – kaže Milićeva. Naša sagovornica je uverena da će istina o „državnom udaru“ izaći na videlo. Tvrdi da joj je krivica nametnuta i bez dokaza. – Boli me što moja Srbija nije zainteresovana da pomogne, tim pre što i ptice na grani znaju da je ovaj proces – farsa. Činjenica je da u spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji bi ukazivao da smo uradili ono što nam nameću. Ne zanima me presuda, ni kakva će ona biti. Cilj mi je da se istina odbrani. U krivičnoj prijavi nema moga imena, a oni koji se pominju pušteni su kući iste noći – podseća Milićeva. Ona sumnja da se proces namerno odugovlači kako bi se optuženi zamorili. – U tome su delimično uspeli sa Maksićem i Dikićem, koji su bolesni. Nemam nameru da ih diskreditujem, ali ovo su činjenice. Dikić je u samici i znam dobro kako mu je, jer kad zatvorski stražar zalupi vrata ćelije, dođe ti da glavom udaraš u zid. Ne zbog zatvora, već što si svestan koliko si nemoćan. Neshvatljivo mi je da neko može tek tako da te pokupi sa ulice i uhapsi. Tri-četiri dana mene su tražili po Srbiji misleći da sam nestala, jer niko nije imao pojma šta mi se desilo. Ono što je pozitivno u celoj ovoj priči jeste da je Branka u proteklih 19 meseci još više zavolela Crnu Goru. PROČITAJTE JOŠ: JELENA SRPSKI BADI VALASTRO: Poslastičarka pravi torte visoke 2,5 metara – Ovo je nestvarno lepa zemlja, u kojoj sam za kratko vreme stekla mnogo novih prijatelja. Ne može jedno suđenje u meni razbiti ljubav prema mom narodu i Crnoj Gori – poručuje Branka Milić. „NEMOJ DA BEŽIŠ“ Dok sam bila u samici, posetio me sveštenik Velibor Džomić, da bi kasnije preneo mitropolitu Amfilohiju moje probleme. Kada je vladika došao da me vidi, rekao mi je: „Ako stvarno nećeš pobeći nigde, onda ćemo mi garantovati za tebe“. I tako je i bilo – dodaje Branka Milić. – U znak zahvalnosti Jelena i ja smo rešile da Mitropoliji crnogorsko-primorskoj poklonimo deo vinograda koji imamo u Vojvodini.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike