Čudo da se nije srušio: “Pobednika” rešetali meci i geleri, držalo ga nekoliko zarđalih šrafova

Najpoznatiji Beograđanin stigao je u „Bulevar pivopija“ u Smederevu. Tako je, u saglasju domaćina u ovom delu smederevskog naselja Jugovo, nazvano sokače u kome se nalazi atelje vajara dr Zorana Kuzmanovića. On će vidati rane „Pobedniku“, koji je, posle više od devet decenija danonoćnog bdenja nad srpskom prestonicom, u četvrtak doputovao ovde na zasluženi oporavak. Teško da je Jugovo skoro imalo viđenijeg gosta. Dom „Pobedniku“ u narednim mesecima biće umetnička radionica na desnoj obali Dunava, podignuta baš na mestu gde je, po priči, brodom prvi put pristao Dositej Obradović obilazeći ovaj kraj. – Stiže li? – bilo je najčešće pitanje Smederevaca upućeno komšiji vajaru dok je čekao bronzani kip, simbol Beograda. Svi znaju Kuzmu, i svi znaju „ko“ mu dolazi. Dobro je putovao i bezbedno stigao, a policajci iz pratnje kažu da su ga ljudi usput pozdravljali sirenama, jer se vozio otkriven. – E sad, konačno da prilegne malo, dosta je stajao – kroz šalu kaže radnik u ateljeu dok pažljivo sa kolegama, pre skidanja sa vozila, obezbeđuje čeličnim sajlama skulpturu dugu 4,25 metra i tešku oko 1.000 kilograma. Tako, u ležećem položaju, kao da lebdi, ostaje da mu se izbliza dive, besomučno ga fotografišu, snimaju i prave selfije. Već od danas biće daleko od očiju, sve dok ne bude spreman za povratak u rodni grad. Stoički je 91 godinu trpeo vetrove i vrelinu, primio čak 30 gelera i metaka, ostario, ali je ostao stamen. Ipak, možda ne bi još dugo, jer su mu rane takve da je počeo da posustaje, krivi se i postaje sklon padu. – Statika je bila ozbiljno narušena – objašnjava nam Kuzmanović. – Čelične sajle su bile labave, skoro istrulile, bukvalno se držao na nekoliko šrafova koji su potpuno zarđali. Postojala je velika opasnost od urušavanja usled vremenskih nepogoda. Popravićemo ga da traje beskonačno. Rupe od metaka, orao koji se opasno klati, mač koji je ispao iz ležišta – ništa od ovoga nije bilo vidljivo na Meštrovićevom remek–delu dok nije detaljno i stručno pregledan. Sada mu, konačno, sleduju utezanje i ulepšavanje. – Ugradićemo materijale koji mogu da traju neograničeno – obećava umetnik. – Radićemo unutrašnju konstrukciju od nerđajućeg čelika, koja će prolaziti kroz noge, ruku i kroz mač. Imaće tri tačke oslonca, što će mu, uz ostale radove, obezbediti trajnu sigurnost. Posle restauracije, radimo patinu koja će biti približna sadašnjoj – kaže Kuzmanović. Obnova će trajati pet meseci, a negde u martu, „Pobednik“ će ponovo osvanuti na Kalemegdanu, zagledan u Ušće, odmoran i umiven. UKRASIO I ANDRIĆGRAD Zoran Kuzmanović je jedan od naših najznačajnijihh vajara. Njegove skulpture i vajarski radovi nalaze se u javnim prostorima Beograda, Smedereva, Sarajeva, Andrićgrada, Podgorice. Obnovio je i skulpturu „Žetelica“ u Topčiderskom parku, biste Dositeja Obradovića, Josifa Pančića i Vuka Karadžića na zgradi Treće beogradske gimnazije, spomen-obeležja srpskog vojničkog groblja u Tunisu, Spomenik palim Šumadincima u Kragujevcu, spomenik „Dečak sa krčagom“ sa Čukur česme. Spomenik braći Sokolović u Andrićgradu delo je vajara Kuzmanovića.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike