Četa hrabrih i sposobnih

SPASAVANjE i izvlačenje zatrpanih rudara predstavlja najteže trenutke. Traume koje ostaju do kraja života. Slike koje se teško brišu. Ovako ukratko opisuje intervenciju član Spasilačke čete Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ Dane Radojević, i dodaje da mu je najteže bilo kada su tek posle nedelju dana došli do zatrpanog rudara Željka Miletića, koji je nastradao 2014. godine. – On i ja smo odrastali zajedno. Jeli smo iz istog tanjira. Istog dana smo počeli da radimo. I kako sad da pričam o tome? I otac mi je nastradao u jami. Želimo da zaboravimo, a ne možemo – dodaje Radojević.PROČITAJTE JOŠ: Svi traže ugalj iz Resavice Ove intervencije seća se i Srebran Miladinović, jer se nesreća dogodila u njegovoj smeni. Odmah su, kaže, krenuli u akciju izvlačenja, ali jama se neprestano urušavala. U jednom trenutku se potpuno otvorila. Videlo se da je Željko zatrpan. Posle dva sata znali su da je svaki napor uzaludan, jer on više nije bio živ, ali su morali da izvuku njegovo telo.PROČITAJTE JOŠ: TRAGEDIJA U RESAVICI: Rudara ugušila ugljena prašina Dragan Bevc, koji je sa kamaratima gasio požar, dodaje da ih u takvim trenucima samo obuzme jeza i razmišljanje o tome kako što pre da dođu do zatrpanog rudara. – Kada četa interveniše u rudniku nema dovoljno kiseonika, pa se radi pod takozvanim izolacionim aparatima, preko kojih članovi čete udišu kiseonik iz boce. Problem je i što može da dođe do zarušavanja, pa je najvažnije da ne nastrada neki spasilac. Doduše, poslednji put se to dogodilo pre 40 godina u rudniku „Soko“, kada se, zbog neispravnog aparata ili panike, ugušio spasilac iz „Rembasa“ – kaže instruktor Službe spasavanja Ivan Vuković.Dragan Bevc, Srebran Miladinović i Dane Radojević Foto Z. A. Instruktor Vuković dodaje da kompanijsku Spasilačku četu čini oko 300 najhrabrijih i najsposobnijih radnika, među kojima su jedni u obavezi da budu članovi, a drugi su se priključili na dobrovoljnoj bazi. – Da bi neko bio član Službe spasavanja mora da ispuni zdravstvene i druge uslove koji se odnose na stručnu spremu, znači najmanje mora da bude KV rudar. Za razliku od ostalih zaposlenih koji obavezne lekarske preglede imaju jednom godišnje, članovi čete na preglede idu dvaput na 12 meseci – kaže Vuković. NAJTEŽE U ALEKSINCU Prema Vukovićevim rečima, u poslednjih pedesetak godina Spasilačka četa je učestvovala u spasavanju rudara iz rudnika u Aleksincu 1989. godine, najvećoj i najdužoj akciji, koja je trajala mesec dana.Instruktor Službe spasavanja Ivan Vuković – Akcija je bila izuzetno teška i zbog toga što je poginulo 90 rudara, zato što se neprestano radilo pod izolacionim aparatima jer unutra nije bilo kiseonika, već štetnih, otrovnih gasova, a bila je i velika vrućina – kaže Vuković.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike