BRAT MLADIĆA NASTRADALOG U TEKSASU: Moj Nemanja je mogao sve

MOJ bata! Moja dika, moja hrabrost, moje sve! Iako više nije pored mene, Vanja će zauvek živeti u mome srcu, mojoj duši, mojoj glavi. Sa knedlom u grlu i neizrecivim bolom govori Nenad Spasić (26) iz Beograda, o svom bratu Nemanji Spasiću (30), tragično nastradalom u saobraćajnoj nesreći u Americi, 22. maja, gde je otišao da promeni život sebi i svojoj porodici. Mislio je na bolje. Život je izgubio na radnom mestu, posle saobraćajne nesreće kada je u kamion koji je vozio, udarila cisterna. – Još odmalena pričao je kako nema razloga da brinem i kako će moj bata da me čuva – nastavlja bolnu ispovest Nenad. – Tako je i bilo sve do nesreće kada sam izgubio nadu, svoju sigurnost, svoju zvezdu danicu. Od kada ne vidim izlaz iz tog mračnog tunela. Uprkos bolnim trenucima koji su pogodili ovu porodicu, majku Slađanu, oca Slavoljuba, brata i sve druge koji su ovog veselog i dobrog mladog čoveka voleli, Nenad je prikupio snage i za „Novosti“ ispričao šta mu je na duši. – Kada bi me neko pitao ko je Bog, ja bih odgovorio „moj brat, jer on može sve“ – nastavlja Nenad. – Kada mi je bilo najteže, kada nisam znao gde ću, ni šta sutra dan donosi, zvao sam njega. Uvek je imao lepu reč, i da me uputi, da me nauči. Bio je veliki čovek, pomagao je svima. Mnogi su čekali i da se žene, da im on bude kum, samo da se vrati kući! Jedino je on, od cele familije, završio državni fakultet i postao akademski građanin! Ne samo što sam se ja hvalio time već i cela familija! Ako smo na nekoga bili ponosni onda je to bio moj brat! Pročitajte još – Mladi vozač iz Srbije nastradao u Teksasu Nije voleo inostranstvo. Bio je, kaže Nenad, veliki Srbin i radovao se odlascima u Crkvu Svetog Marka, naročito. – Ali, otvorila mu se prilika da uspe u životu i krenuo je ka tome. Svestan da je to daleko od njegove porodice i njegovih najbližih, to ga nije sprečavalo jer je samo o nama i mislio – priča Nenad kroz suze. – Nije mu novac bio bitan koliko naša sigurnost. Sve je činio za nas. Nismo smatrali da je novac sreća. Nije želeo milione, samo da imamo sve što nam je potrebno… U Ameriku je otišao tek nekoliko dana pošto je diplomirao na FON-u u Beogradu, a posle četiri godine, više od svega radovao se planiranom suretu sa voljenom porodicom. – Ne pamtim da je plakao, osim jednom kada me je pozvao iz Amerike. Pola sata su nam bez reči tekle suze – kaže Nenad. – Samo mi je rekao kako mu bolno nedostajemo i kako jedva čeka da dođe kući i zagrli nas. Ne kažu ljudi bez razloga da Bog uzima najbolje. Bato, molim te, čuvaj nas kao i do sada! NAŠA SOBA Nismo bili imućna porodica, spavali smo u istoj sobi sve četvoro – kaže Nenad. – Bilo nas je malo sramota, ali sada shvatam da je to najlepše što smo u detinjstvu mogli da poželimo. Daleko od toga da nismo imali ništa. Za razliku od mnogih porodica, ma koliko obaveza imali, uvek smo zajedno ručali i pričali o našim planovima… ZAHVALNI PRIJATELjIMA Nemanja će biti sahranjen u četvrtak u 11 časova na beogradskom groblju Orlovača. Dopremanje tela bio je preveliki trošak za porodicu, pa su brojni Nemanjini prijatelji, uglavnom naši ljudi koji žive u Americi, prikupili novac. Nemanjini najmiliji su im neizmerno zahvalni na tome.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike