Beograđanka posetila Severnu Koreju: Nema slobodne šetnje, a žene ne smeju da puše i da se šminkaju

ČIM sam kročila na tlo Severne Koreje, sva uverenja koja sam do tada imala o toj zemlji pala su u vodu. Često me je od tišine i uniformisanosti podilazila jeza, kao i od pravila i principa sa kojima oni svakodnevno žive. Iako mi je nekako bilo žao žitelja ove komunističke zemlje, opet sam osećala i neizmerno poštovanje prema njihovoj disciplini i vrednoći. Ovako za „Novosti“ počinje priču o putovanju svog života Beograđanka Danica Kokić, koja već godinama živi u Americi. Na ovu turističku avanturu u Pjongjang, na koju se malo ko odlučuje, naravno, išla je sa srpskim pasošem. – Proputovala sam toliko da ne znam ni broj destinacija, ali mi je obilazak Severne Koreje, oduvek bio izazov – priča nam Danica. – Konačno mi se nedavno velika želja i ostvarila. Od momenta kada sam aplicirala preko australijske turističke agencije da posetim ovu zemlju, prošlo je nekoliko meseci provera, dok domaćini nisu odobrili molbu. Osim toga, kasnije sam saznala, Severna Koreja dopušta ulazak turistima, isključivo u vreme velikih državnih praznika. Naša sagovornica kaže da je boravila sedam dana u glavnom gradu Pjongjangu, u grupi sa šestoro turista iz raznih delova sveta. Prvi šok je usledio već u Pekingu, odakle jedino poleću avioni za Severnu Koreju. PROČITAJTE I:“NOVOSTI“ U MINSKU: Podruku ikona i petokraka – Tamo smo dobili posebnu viznu knjižicu, kao i orijentacioni paket, uputstvo na 18 strana kako moramo da se ponašamo u Severnoj Koreji – kaže Danica. – Ne sme da se unese nijedan časopis ili knjiga. Naročito je loše nositi religijske knjige. Zabranjeno je izdvajanje iz grupe. Nema samostalne šetnje, pa nas dve mlade žene, naši turistički vodiči, ni sekunde nisu napuštale. Pratile su nas do toaleta, sa nama spavale, a kada je Danac iz naše grupe zahtevao da ujutru džogira i vodič je morala da trči sa njim. Bilo im je, kaže, dozvoljeno korišćenje telefona, ali im je strogo zabranjeno da fotografišu ljude. Pravilo koje su morali da poštuju je ako slikaju spomenike bivših ili sadašnjih lidera, „isecanje“ bilo kog dela spomenika se smatra velikim nepoštovanjem i može da dovede posetioca u nevolju. Poželjno je položiti venac ispred statua lidera, a buketi koštaju od 20 do 40 evra. – U svakoj pori oseća se da je Severna Koreja vojnička zemlja, da je sve fokusirano na odbranu države i da je to dužnost svakog građanina – priča Danica. – Svi su obučeni jednoobrazno. Košulje i pantalone, žene suknje i košulje, a čuli smo od vodiča da tamo od države dobijaju garderobu, hranu, stan u kome žive i da su jedino bicikli njihovo privatno vlasništvo. Žitelji Severne Koreje su maksimalno izolovani. Nije im dozvoljeno da putuju, a u knjižarama nema ničeg osim knjiga o liderima, ili onih koje su oni pisali. Ženama je strogo zabranjeno pušenje, ne šminkaju se, ne farbaju… Kokićeva sa vodičima PJONGJANG GRAD DUHOVA BUĐENjE je uvek bilo u šest časova, ručak u tri, a večera u sedam i samo na mestima na koja su nas vodili vodiči. Nije bilo nikakvog eksperimentisanja i isprobavanja – kaže nam Danica. – Pjongjang, iako milionski grad, čini se kao grad duhova, jer je i sam centar grada potpuno pust. Nema ni ljudi, ni automobila, a ulice i metro savršeno su čisti i uređeni.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike