Beograđanin pravi sladolede od ajvara i pirotskog kačkavalja

SLADOLED od drenjina, mušmula, šljiva madžarki i kruški karamanki, od ajvara i pirotskog kačkavalja, sorbeti od tamjanike, šljivovice… Zvuči nemoguće i neverovatno, ali paleta boja i ukusa omiljene letnje poslastice dobila je nove, srpske „tonove“ zahvaljujući umeću Veroljuba Verka Šobića, poslastičara iz Beograda. U kugle sladoleda i sorbeta, već tri godine, „pakuje“ stare sorte srpskog voća i povrća, čuvenog pirotskog sira, opevanog vina i najčuvenijeg srpskog pića. A, u njima nema ko ne uživa. Kada ih prvi put probaju naši ljudi ne skrivaju oduševljenje i iznenađenje. Stranci, takođe, ali oni u isti mah shvate i da takve ukuse mogu pronaći samo u Srbiji. Zato i ne čudi što je u Šobićevoj poslastičarnici, gužva od jutra do kasne večeri.PROČITAJTE JOŠ – Tajna pravljenja sladoleda stara 162 godine – Ideja je bila srpska poslastičarnica – priča Šobić. – O njoj sam maštao, još kada sam u Italiji, od njihovih čuvenih majstora počeo da „pečem“ zanat. I kada sam 1991. godine otvorio poslastičarnicu u Novom Sadu, nastavio sam da sarađujem sa Italijanima, jer su kada je reč o sladoledu – majstori bez premca. Godinama sam ih gledao kako vešto promovišu svoje, pa sam rešio da promovišem srpsko uz pomoć njihove tehnologije. Kada je 2015. godine, poslastičarnicu preselio u Beograd, naš sagovornik je najpre patentirao način proizvodnje voćnog sladoleda bez ikakvih aditiva, što je u ovom poslu, dotad, bilo nezamislivo. A, u sorbetima je količinu voća, umesto propisanih 35 povećao na 40 odsto.PROČITAJTE JOŠ – Hrana najbolja promocija Vukovog zavičaja – Sa suprugom Jasminom birao sam voće za sladolede i brzo smo odlučili: ni banana, ni papaja ni mango, jer Srbija ima svoje i voće i piće – kaže Šobić. – Razgovarali smo sa profesorima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i rešili da se okrenemo starim srpskim sortama. Sada je u našim sladoledima isključivo suva šljiva madžarka iako je sve teže nalazimo. Drenjine dobijamo sa Kopaonika, kruške karamanku i junsku lepoticu iz Grocke, maline iz više krajeva, mušmule iz Pomoravlja… foto P.Milošević Gastro sladoledi, kaže naš sagovornik, nisu novina u svetu. No, i tu se odlučio za ukuse iz Srbije. – Odlučili smo se za sladoled od ljutkastog ajvara i pirotskog kačkavalja – nastavlja Šobić. – Ajvar nam pripremaju domaćica podno Kopaonika, a kačkavalj stiže iz Pirota. Ove dve vrste sladoleda, zaista imaju ukus koji se pamti. A tek miris tamjanike i jačina šljivovice… Pre nekoliko dana bili su nam turisti iz Španije, koji su ih probali prošle godine i došli su sada ponovo…foto P.Milošević Ne krije naš sagovornik zadovoljstvo zbog oduševljenja svojih mušterija. Zato će kaže i nastaviti sa promovisanjem Srbije kroz njene ukuse i boje: – Kad znate zanat i imate volju da se „igrate“ – nebo je granica. A, pod srpskim nebom obilje svega…foto P.Milošević „FILUJU“ ĆIRILICOM DA bi sve u našoj poslastičarnici bilo srpsko, ne može se zaobići ćirilica – kaže Veroljub Šobić. – Zato smo sve ispisali našim lepim, jedinstvenim pismom. Od imena poslastičarnice, preko naziva sladoleda istaknutih u frižideru, salveta, čašica i stolnjaka, do moje vizit karte. Verujte, stranci to fotografišu i dele na društvenim mrežama.foto P.Milošević PRAVILA ZANATA JEDINA poteškoća nam je da pronađemo pouzdane partnere koji će nam isporučivati srpsko autohtono voće ujednačenog kvaliteta – priča naš sagovornik. – To nam je važno jer je naša poslastičarnica zanatska radnja, što podrazumeva da radimo sa sirovinama, a ne sa repromaterijalom. To je zlatno pravilo zanata i mi ga se pridržavamo.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike