Aleksandar (11) ležao sam u bolnici, nije imao ko da ga poseti: Bolest i nemaština pritisli porodicu kraj Kuršumlije

SIN Aleksandar je bio dve nedelje u bolnici u Prokuplju, ali zbog bolesti kćerke nisam mogla češće da ga obilazim i budem sa njim. A, nisam ni novca imala da odlazim kod njega, ni za prevoz ni za bolesničke ponude… Pročitajte još: Dečaku (14) iz Knjaževca stigao paket iz Predsedništva Srbije, a u njemu – pokloni: Vučić Andreju ispunio želju Tiho, pognute glave, očiju punih suza govori, za „Novosti“, Milijana Vučićević (46) iz kuršumlijskog naselja Baćoglava. Polako, biranim rečima, pokušava da nam, u svojoj više nego skromnoj kući, dočara tegoban porodični život i nemaštinu. Njena mukotrpna priča, možda bi ostala daleko od očiju javnosti, da njen sin Aleksandar (11) danima nije ležao u prokupačkoj bolnici bez poseta, ali i ponuda koje se donose bolesnicima. U sobi pedijatrijskog odeljenja prokupačke bolnice, ladica ovog malog pacijenta, koji se lečio zbog bolesti jetre – bila je prazna. Čak i bez flašice vode koju majka nije mogla da mu priušti. Tako je bilo sve dok dečaka nisu primetili učenici trećeg tri razreda prokupačke Medicinske škole koji su u bolnici bili na praksi. Pročitajte još: Mali Aleksandar (11) nije imao ni svoju pidžamu, a kraj bolničke postelje ni voće, ni slatkiš, ni vodu. A onda su budući prokupački medicinari odlučili to da promene – Pritisli su nas i bolest i nemaština, ali mi je teža bolest dece od nemaštine. Nisam imala novca ni da kupim kartu za prevoz niti bar nešto Aleksandru, a ne bih mogla ni dugo da budem sa njim zbog godinu starije kćerkice Milice koja boluje od epilepsije – priča nam Milijana nemoćno kršeći prste na šakama. – Njena bolest je nepredvidiva, strah me je da je ostavljam samu… Suprug je preminuo pre sedam godina, od srca. Neprekidno se sekirao i brinuo za nas. Ali, dok je bio živ, barem nismo oskudevali u hrani i ogrevu. Sada primam suprugovu penziju koja iz dva dela iznosi ukupno 11.000 dinara. Odnedavno su je malo povećali. Time sam kupila Aleksandrove lekove…Kod kuće sa majkom Milicom Kaže nam da prima i dečji dodatak, a zbog imanja koje je posedovao njen suprug, objašnjava da ne može da ostvari pravo na materijalnu pomoć Centra za socijalni rad. Zato se, kaže, sa tim minimalnim sredstvima, bez ičije pomoći, snalazi kako zna i ume. Nada se, međutim, da će barem neko pomoći da prebrode predstojeću zimu, jer nemaju ni ogrev da nabave. Ovu tešku majčinu priču, netremice sluša i mali Aleksandar, koji je pre nekoliko dana izašao iz bolnice. Osmeh na njegovom ozbiljnom i tužnom licu izazvalo je naše pitanje je li se obradovao poklonima koje su mu kupili učenici Medicinske škole i njihove profesorke. – Naravno da jeste, bio je presrećan – odgovara majka umesto stidljivog dečaka. – Bolje mu je i jedva čeka da krene u školu. I pored svega, odličan je đak.Sa đacima Medicinske škole PLEMENITI MEDICINARI KADA su primetili da mali Aleksandar dve nedelje leži u prokupačkoj bolnici, uglavnom bez poseta, kao i da na njegovoj ladici nema ni flašice vode, učenici trećeg tri odeljenja Medicinske škole u Prokuplju, preneli su svoje zapažanje profesorki Dijani Stojčević. Zajedno su pokrenuli akciju prikupljanja sredstava za pomoć ovom dečaku. Za tili čas kupili su mu pižamu, slatkiše, voće, sokove… DUGOVI I POMOĆ UPITANA šta im trenutno najviše nedostaje, Milijana odgovara da su to garderoba, obuća za decu i drva za zimu. Kaže i da ima po nekoliko desetina hiljada dinara dugova za vodu, porez, struju… Oni koji novčano žele da pomognu mogu to da učine uplatama na račun Milijane Vučićević putem kog prima dečji dodatak. Broj računa je 200-49644957-18 u Poštanskoj štedionici.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike