Albanci hoće da nam otmu i gusle

UBRZO posle upisa pevanja uz gusle na Uneskovu listu nematerijalne baštine kao dela kulturnog nasleđa Srbije, ambasadori Albanije, Hrvatske, Crne Gore i BiH podneli su zajednički zahtev za postizanje saglasnosti o tome da li ovaj istrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi. Iako Albanci tvrde da su gusle njihov tradiconalni instrument, koji zovu lauta, Unesko je pre nekoliko godina odbio njihov zahtev i zahtev takozvane države Kosovo da ovaj muzički instrument registruju kao svoje nematerijalno nasleđe. Taj zahtev nije prihvaćen, između ostalog i zbog toga što Kosovo nije član Uneska. PROČITAJTE JOŠ: ALBANCI TVRDE: Gusle su naš tradicionalni instrument Kada je reč o našoj nominaciji guslanja, Komitet Uneska nije imao dilemu. Po rečima etnologa Danijele Filipović, iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe, koja je bila na zasednju na Mauricijusu, nominacija Srbije je u svim fazama ocenjivana pozitivno i usvojena je bez rasprave. – Uneskova konvencija pruža mogućnost pridruživanja drugih zemalja već upisanim elementima – kaže Danijela Filipović.ISTORIJSKO PAMĆENjE PEVANjE uz gusle je upis na Uneskovu listu zaslužilo kao element žive kulturne prakse značajnog broja lokalnih zajednica u Srbiji, koja se već vekovima praktikuje kao oblik istorijskog pamćenja i istaknuti je način formiranja i izražavanja kulturnog identiteta – kaže dr Lajić Mihajlović. – Kako je reč o sinkretičnom, poetsko- -muzičkom izrazu, u našoj nominaciji smo naznačili reprezentativni repertoar guslara i ukazali na važnost muzičke komponente. Naša stručna javnost smatra da komšije iz susednih zemalja ne treba da se ljute na srpski tim, koji je pripremio dobru nominaciju, već na one koji to u njihovim državama nisu uradili. – Ako se vratimo na pitanje svojatanja tradicionalnih muzičkih instrumenata, rekla bih da je to besmisleno. Kao što i sama Konvencija sugeriše, pravo na isticanje identifikovanja sa određenom kulturnom praksom ima svaka nacionalna zajednica, odnosno država potpisnica Konvencije – kaže za „Novosti“ etnomuzikolog dr Danka Lajić Mihajlović, koja je kao ekspert saradnik radila na pripremi nominacije. – To smo upravo mi i učinili: nominacijom smo ukazali na značaj pevanja uz gusle u Srbiji. Naravno da nam je poznato da ta praksa postoji i u drugim državama u regionu. Koliko je ona važna za njihov kulturni identitet, koliko su već učinili na njenoj zaštiti i koliko su zainteresovani za njeno očuvanje – to su pitanja za relevantne krugove u svakoj od tih zemalja. Činjenica je da je ovaj stari muzički instrument rasprostranjen širom Dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, od Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH. A, kome pripada – vizantijskoj ili arapskoj kulturi? – Gudački instrumenti sa jednom strunom – kakve su i gusle uz koje se danas peva u Srbiji, u savremenoj kulturnoj praksi su retkost na svetskom nivou – objašnjava Danka Lajić Mihajlović. – To, naravno, ne znači da se one sreću u tradicionalnoj muzičkoj praksi samo u Srbiji. Važno je imati u vidu da se jednostruni gudački instrumenti sreću na udaljenim i kulturno značajno različitim delovima sveta, te je o poreklu takvih instrumenata teško pouzdano govoriti. Naša sagovornica ističe da muzička arheologija ne pruža nalaze – materijalne ostatke takvih instrumenata dovoljno velike starosti da bi vodili nesumnjivom zaključku. Ni druge vrste izvora koji se koriste u istraživanju prošlosti muzičkih instrumenata – likovni prikazi i pisani dokumenti, nisu dovoljno čvrsti da razreše misteriju o poreklu čitave porodice gudačkih instrumenata čijim početnim stadijumima razvoja tipološki pripadaju gusle. – Iako nazivi instrumenata mogu biti indikatori kulturnih kontakata, u slučaju gusala to nije dovoljno ubedljiv trag – kaže ona. – Naime, slično se u drugim slovenskim tradicijama imenuju sasvim različiti instrumenti, kao što se guslama slični instrumenti u tradicijama naroda koji pripadaju drugim jezičkim grupama nazivaju sasvim drugačije. Te je čest razlog pogrešnih interpretacija, posebno kod laika za etnoorganologiju, kojoj ova problematika pripada. PROČITAJTE JOŠ: Pevanje uz gusle na listi Uneska!

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike