Hrišćani na Vaskrs treba da iskažu dobre misli i plemenitost

Tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a, etnolog Vesna Marjanović je navela da nam vera može pomoći da dođemo do blagih misli.

"Da sačuvamo prvo ono što je ljudski, što jeste odlika ljudskog roda, a to je razumevanje, plemenitost i vrsta pozitivne komunikacije među ljudima", naglasila je Vesna Marjanović.

Navela je da je Vaskrs, kao osnovna dogma hrišćanstva, prvi među ljudima vasksrao u antropomorfnom obliku, a da kod svih drugih vaskrsava u obliku duše.

"Apsolutne smrti nema. Treba da verujemo da će se, kada se desi smrt, na neki način život nastaviti, onome ko je verujući", rekla je Marjanovićeva.

Crveno jaje – zaštitnik doma i ukućana od zlih sila 

Govoreći o simbolu crvenog jajeta, Vesna Marjanović je navela da se kod pravoslavne populacije, naročito u Srbiji, ono stavlja kod kućne ikone i smatra se da je to čuvarkuća i da je to zaštitnik doma, domaćinstva i svih ukućana od svih zlih sila.

Dodala je da su se ranije jaja bojila grejanjem pčelinjeg voska.

"Ono što mi možemo, i na osnovu pisanih i arhivskih dokumenata, pogotovo iz crkvene arhive, da saznamo, to je da su se jaja ukrašavala uglavnom batik tehnikom, grejanjem pčelinjeg voska koji se posebnom pisaljkom šaralo, pre nego što će se jaje spustiti u crvenu boju", rekla je Marjanovićeva.

Naglasila je da su u početku to radili samo vešti monasi, ali da je vremenom i narod preuzeo tu tehniku bojenja vaskršnjih jaja, a da se mogu naći geometrijski, floralni i zoomorfni ornamenti, u zavisnosti od kraja.

Kroz vaskršnja jaja se može čitati i istorija 

Marjanovićeva je dodala da se kroz vaskršnja jaja može čitati i istorija.

"Sad kad poređate tih 1.200, 1.300 komada vaskršnjih jaja koja su se tokom 20. veka skupljala, mi možemo da iščitavamo istoriju. Na jednom od vaskršnjih jaja stoji ‘Upišite zajam za prugu Beograd-Bar. Voz kreće sedamdeset treće’ i to je lepo voskom ispisano i to je jedan od podsetnika šta se dešavalo sedamdesetih godina", istakla je Vesna Marjanović.

Dodala je i primere ‘target’ jajeta, kao i prošlogodišnjeg primera, kada su se farbala "jaja sa maskom".

"Inače su se jaja poklanjala kao znak ljubavi, pa su se tu ispisivala imena ukućana ili svešteniku kad se darivalo jaje, onda određene poruke sa blagim mislima su se ispisivale na jajetu", navela je Vesna Marjanović.

Kako je vreme odmicalo, dodala je, materijali su postajali dostupniji i da sam oblik privlači ljude da ono što nose na sebi izrazi na jajetu.

Ukućani se okupljaju oko trpeze, ali ne treba da zaboravimo one koji su sami 

Vesna Marjanović je navela da se na današnji dan porodice, ukoliko su u mogućnosti, okupljaju oko trpeze i da je hrana tu kao vrsta komunikacije, a da su prisutni i simbolični darovi.

"Mi imamo isto zabeleženo da su deca, pogotovo na severnim prostorima, u Vojvodini, kao i kod katolika, dobijala jaja i druge poklone tako što su se pravila mala gnezda po dvorištima. Zec kao simbol Vaskrsa se tu pojavljivao i to mešanje kulture je isto jedna dragocenost koju čuvamo do savremenog doba", rekla je Marjanovićeva.

Na pitanje kako oni koji su sami mogu sebi da pomognu na današnji praznik, Vesna Marjanović je navela da kultura sećanja može da pomogne, kao i to da se sete svog detinjstva i vremena u kome im je bilo lepo.

"Kažu psiholozi, sve što je lepo, to dominira u toj kulturi sećanja. S druge strane, imamo i razvijene humanitarne organizacije koje posećuju stare. Blaga reč i topla reč mnogo znače i tih pet minuta kad neko zazvoni, a komšija zna da je sam, da mu to znači da se bolje oseća u praznično vreme", istakla je Vesna Marjanović.

Navela je da sve bližnje iz naše okoline možemo da posetimo i podsetila da je drugi dan Vaskrsa bio dan darivanja kada su mladi bračni parovi odlazili kod sveštenika i kod svog kuma i nosili darove u vaskršnjim jajima i posebno umešenom kolaču.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар