Honorar kao dodatna penzija

PRODAVCI sladoleda, vozači dostavnih vozila, čuvanje dece i osraslih, pa čak i rad u kol-centrima, „onlajn“ poslovi, sezonski fizikalni poslovi… Iako zvuči primamljivo i za mlađu populaciju, ovo su radna mesta širom Srbije koja popunjavaju i penzioneri. Za dodatni posao dobijaju od skromnog dodatka na penziju do honorara koji nekada i premašuje iznos na penzionom čeku. Razloga zbog kojih se pripadnici trećeg doba u Srbiji odlučuju na ovakav potez je mnogo – pojedini penzioneri tvrde da ih rad održava, dok drugi žele da pomognu svojoj deci ili im je to i je jedini način da na mesečnom nivou dođu do prihoda neophodnih za pristojan život. Teška ekonomska situacija i niska mesečna primanja pojedinih penzionera naterali su oko 35.000 penzionera širom Srbije da rade i u trećem životnom dobu, iako su za života već zaradili svoju penziju. I pored toga što je statistika prošle godine govorila da tek dva odsto penzionera u Srbiji radi po ugovoru na privremenim i povremenim poslovima, pretpostavka je da ih je čak i duplo više, odnosno da oko 60.000 penzionera radi sa ili bez bilo kakvih papira. Penzioneri u Srbiji rade i na gradilištima, čuvanju zgrada i ustanova, a neki se i pod stare dane late motike ili nadniče, pogotovo oni koji izdržavaju i decu i unučad, jer mladi izbegavaju teške fizičke poslove za male pare. – Prodajem sladoled već treću godinu zaredom i moram priznati da jedva čekam početak nove sezone da radim. I finansijski i iz društvenih razloga. Svakodnevno sam u kontaktu sa mnogim ljudima, i najmlađim i najstarijim i dan mi brzo prođe. Osim toga, mesečno mi se nakupi skoro dupla penzija i to je jednini način da na kraju sezone odem na more sa unukom – svedoči Dragan Stanković (72), nekadašnji administrativni radnik u penziji koji u centru Beograda danas radi kao sladoledžija. Poslodavci se opredeljuju za penzionere kada im je potrebna pomoć za dva-tri dana, posebno kada je reč o zanatlijama, keramičarima, fasaderima, armiračima pa čak i iskusnim majstorima u građevinarstvu. Prema podacima Mreže za poslovnu podršku, penzioneri koji su nekada radili kao profesionalno obezbeđenje ili policajci, u penziji često rade kao noćni čuvari u poslovnim zgradama ili na parkinzima. Zarade se na ovim poslovima na mesečnom nivou kreću od 20.000 do 30.000 dinara mesečno, u zavisnosti od gradova Srbije. Najveće interesovanje penzionerki vlada za poslove pomoći u kući i sa decom ili za druženje sa starijim osobama, za koje dobijaju od 100 do čak 300 evra za mesec dana. Ipak, za penzionere dobrog zdravlja čuvanje starijih osoba i dece u inostrnstvu, uglavnom u Nemačkoj i Austriji, najinteresantniji su poslovi s obzirom na to da sa samo tri do šest meseci mogu da zarade i nekoliko hiljada evra. – Već u dva navrata sam išla u Nemačku da čuvam jednu stariju baku, koja je dementna i izuzetno mirna. Reč je o našim ljudima, koji rade po dva posla dnevno i jednostavno nemaju vremena da neprekidno budu uz baku. Imam obezbeđen smeštaj i hranu tokom celog boravka, a mesečno dobijam između 450 i 500 evra. Prezadovoljna sam i ovo mi izuzetno znači, jer mi je to jedini način da sa prijateljicama mogu da odem u banju u Srbiji ili da unuku kupim kompjuter, kao što sam to uradila poslednji put – objašnjava penzionerka Milena Janković (68) iz Čačka. Ipak, Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju Republike Srbije jasno navodi da ne smeju svi penzioneri da rade. Starosni penzioneri mogu da se legalno zaposle, i primaju i platu i penziju, porodični imaju zakonski ograničen iznos do kog smeju da zarade, dok jedini koji uopšte ne smeju da rade posle penzionisanja su invalidski penzioneri. Drže časove, heklaju i druže se Odlazak u penziju mnogim penzionerima neočekivano otvara prostor za ispunjenje dana uživajući u hobijima, koje su obožavali tokom celog života, ali nikada nisu imali dovoljno vremena da im se celi posvete. Uživanje je još slađe kada se penzionerkama otvori prilika da uz hobi zarade još mali dodatak na penziju, ali nekada gotovo i honorar u visini cele penzije. Heklanje, pletenje, pravljenje ukrasnih predmeta u dekupaž tehnici, samo su neki od načini na koji penzionerke u Srbiji najčešće zarađuju pored svoje penzije. I dok nekima ovo mže biti samo kreativno trošenje slobodnog vremena, velikom broju penzionerki ovo je jedna od značajnijih izvora prihoda. – Mnoge penzionerke i moje koleginice i dalje aktivno rade. Kada to kažem, ne mislim na posao od osam sati i puno radno vreme. To su najčešće hobiji, mada postoje penzionerke kao ja koje i danas drže deci časove u kućnim uslovima iz oblasti koje su redimo predavala u osnovnoj ili srednjoj školi tokom radnog veka. Kao profesor srpskog jezika i književnosti danas mnogim osnovcima pomažem u pripremi mature, ali i akademcima pomažem pri ispravljanju dikcije – svedoči Marija R. (73), koja je već punih sedam godina u kao to naziva „aktivnoj“ penziji. Mnoge penzionerke na ovakve ili slične korake ne upuštaju se same, već im je podrška porodice, prijatelja ili udruženja presudna. Tako se penzionerke najčešće odlučujue za klubove penzionera ili udruženja u kojima se pridružuju radionicama u kojima penzioneri aktivno izrađuju ručne radove. Primer dobre prakse je i Gerontološki centar Beograd koji je nedavno izdao katalog ručnih radova koje izrađuju penzionerke i koji se mogu naručiti, jedinstvenog dizajna pa i poruke koje nose.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike