Hoće li depo za metro i stambeni kompleks ugroziti vodoizvorište na Makišu

Gostujući u Beogradskoj hronici Divac je rekao da postoje tri zone vodoizvorišta. Beogradski vodovodni sistem je složena tvorevina nastala u istoriji dugoj 100 godina. Ono što se tiče samih izvorišta zasniva se na podzemnim i površinskim vodama.

Prema njegovim rečima, Makiš je samo jedan deo sistema. Postoji 98 reni bunara, od toga 20-ak na Makišu, 20-ak bunara na Adi Ciganliji i skoro 60 na levoj obali pored nobobeogradskih blokova. Na samom Makišu postoje postrojenja prečišćavaju vodu iz živog toka Makiš 1 i Makiš 2 i jezero koje je sada nije u funkciji.

Divac objašnjava da postoji pravilnik o tome koje su zone neposredne zaštite, uža i šira zona. U užu zonu ne može da se uđe a šira zona ima određena ograničenja u delovanju.

"Obe zone su ograničenja za obavljanje određenih delatnosti, uključujući i izgradnju, ali i jedna i druga sa konačnim ciljem da se ne naruši kvalitet vode za piće.

Godinama unazad ta treća se sužavala nekoliko puta. Divac objašnjava da pravilnik donet 2008. i da je Institut uradio studiju o zonama zaštite 2012/13. a da je ministarstvo zdravlja te zone proglasilo 2014. godine.

"Izvršene su korekcije zona koje su još 1986. postojale u sasvim drugim uslovima. Tada nije postojala fabrika za preradu savske vode, i bila je drugačija vizija beogradskog vodovoda. Postojala je uža zona sanitarne zaštite kod reni bunara na Novom Beogradu i ide po savskom nasipu. Sada je ta zona mnogo šira, uključuje i blokove. Postoji velika koncentracija ljudi i njihovog delovanja u blokovima 45, 70, 70 a i oni ne ugrožavaju izvorište", naglašava Dejan Divac.

Ističe da se na Makiškom polju, u užoj zoni vodoizvorišta ništa neće graditi, dok se u široj zoni i sada nalaze razni objekti, na primer Ranžirna stanica koja postoji decenijama. Ukoliko se poštuju mere i ograničenja koja su propisana, a za to postoji način da se kontroliše, depo za metro i stambeni kompleks neće biti rizik. Kontrolom će se baviti građevinski i sanitarni inspektori.

Dodaje da je važno da postoji monitoring i da se obezbede merni objekti, punktovi gde bi se izmerile određene veličine koje su merodavne.

Direktor Instituta kaže da bi otpadne vode trebalo da se kanališu i odvedu na prečišćavanje. Beograd sada ispušta otpadnu vodu na desetine mesta duž Save i Dunava koje se ne prerađuju.

Prema njegovim Veliko ratno ostrvo kao vodoizvorište se istražuje godinama.

"Ja imam dokumenta iz 1950. godine a institut se 70-tih dosta bavio istražnim radnjama. Gradnja vodoizvorišta ne bi trebalo da ugrozi biljni i životinjski svet. Postoje načini kako se to gradi a moglo bi da se dobije oko 500 litara vode u sekundi jer postojeći bunari stare i potrebni su nam novi", objašnjava Divac.

Poručuje da je Institut "Jaroslav Černi" preko sedam decenija institucija koja dobro radi u oblasti voda, korišćenja voda, zaštiti voda, hidrocentrala, odbrana od poplava.

"Institut je firma na tržištu. Mi smo već sada akcionarsko društvo, većinski akcionar sa 92 posto je država. Država je pokrenula inicijativu za privatizaciju. Kada i kako će to da bude završeno zavisi od procedure. Bitno je da se Institutom dobro upravlja. Mi smo sami naučili da budemo na tržištu i država se nikada nije aktivno bavila i uticala na firmu. Imamo 250 zaposlenih, pravimo uspešne projekte i sami se finansiramo", kaže direktor Instituta Dejan Divac.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар