Građani Vojvodine žedni pijaće vode

Među gradovima i opštinama 100 odsto neispravnu vodu imaju Temerin i Ada, 96 odsto je u Crvenki, a već od ranije je poznato da je voda zabranjena za piće u Zrenjaninu, Kikindi, ali i mnogim drugim vojvođanskim mestima.

Meštani Temerina znaju da voda iz gradskog vodovoda nije za piće i uglavnom je kupuju u prodavnicama, a ima i onih koji koriste vodu iz arterske česme koju mnogi smatraju lekovitom.

Osnovni problem vode u Temerinu je prisustvo arsena, ali u Javno-komunalnom preduzeću "Temerin" kažu da ne treba širiti paniku i da voda nije otrovna.

Direktor JKP "Temerin" Željko Džakula izjavio je da je SZO smanjila 1993. dozvoljeni nivo arsena sa 0,05 na 0,01 miligram u litru, pa je voda u Temerinu koja je ranije bila ispravna, od 2003. zabranjena za piće, ali je oko granice.

"Ali mi pokušavamo da rešimo višedecenijski problem građana i zahvaljujući pomoći Pokrajinske vlade koja nam je odobrila određena sredstva, počeli smo za izradom idejnog projekta i odabir tehnologije za fabriku vode. To bi trebalo da završimo do januara 2022. A nadam se za nekoliko godina i ceo projekat fabriku vode na 4 hektara površine", rekao je Džakula.

Problem sa arsenom imaju i druge opštine u severnoj pokrajini, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, i to naročizo u delu Banata gde je voda ima i boju, drugačiji miris i ukus.

"Kriterijum ispravnosti vode za piće nije samo da je ona bez boje, mirisa i ukusa, jer materije koje to mogu promeniti često budu u količinama koje nisu opasne po zdravlje, a opasni elementi, poput arsena, mogu biti u vodi koja je bistra i na izgled sasvim čista", rekla je Nataša Dragić, specijalista higijene u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.

"I ljudi su odgovorni za zagađenje"

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" nije samo arsen problem više od dve trećine vojvođanskih vodovoda.

"Ovde je bilo Panonsko more, pa voda negde sadrži i visoke koncentracije soli, natrijuma i magnezijuma, kao i produkte raspada organskih materija. Međutim, i ljudi su odgovorni za zagađenje. Najpre prskanjem useva i đubrenjem, u Vojvodini je poljoprivreda decenijama prioritet, a sve to odlazi i zemlju. Takođe i otpadne i fekalne vode otiču ispod površine i zagađuju one prve zahvate za snabdevanje", smatra dr Srđan Rončević, profesor na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Osim Temerina najteža situacija sa vodosnabdevanjem je u Zrenjaninu gde je grad tužio investitora koji nije uspeo da ispuni uslove iz ugovora i građanima isporuči ispravnu vodu za piće.

Situacija je loša i u Kikindi gde se posle skoro pola veka, počelo sa izgradnjom postrojenja koje će biti završeno za dve i po godine, a ukupna vrednost ovog najvećeg kapitalnog projekta na severu Banata je 11,4 miliona evra.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар