Gazde nude veće dnevnice za branje voća, ali ni to nije dovoljno

Iako su plodovi drugih voćaka još zeleni, već sada je jasno da će i ove godine voćari imati problema sa nedostatkom radne snage.

Sa kojima se izazovima uzgajivači voća sreću, kako im pomoći i ko bere voće po Srbiji? 

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je svake godine ista tema, samo što je prošle godine bilo specifično zbog korone, bilo je i zatvaranja.

Bogunović je rekao da je mnogo razloga zbog čega nema dovoljno berača – imamo poverćanje zasada pod voćem, a sa druge intenzivna je migracija ka većim urbanim centrima, kao i van zemlje.

Ukazuje da je u pitanju težak posao, mnogi berači nemaju regulisan status, dosta njih radi na crno, treba im obezbediti prevoz, smeštaj, adekvatnu ishranu i higijenske uslove tokom branja.

"Imate povećanje troškova, sve su veći zahtevi koje proizvođači moraju da ispoštuju u smislu kvaliteta branja voća", kaže on.

Digitalizacija i nove tehnologije u većoj meri olakšavaju posao, ali nedovoljno prate zahteve koje imaju u smislu količine i potrebne radne snage, rekao je Bogunović.

"Imate ozbiljne ekipe berača koji imaju ugovorene poslove, rade profesionalno, i rade određene vrste voća, a imate i one koji rade hobi posao za džeparac, nekome je kao dopuna prihoda, neki žive od tog posla pa menjaju te poslove, na različitim voćkama i drugim zemljanim radovima su angažovani cele godine", objašnjava Bogunović.

Prema njegovim rečima, imate različite potrebe i različitu radnu snagu – nema univerzalnog dela, dnevnice idu od 2.000 do 5.000 dinara, što je manje radne snage rastu dnevnice, što su bolji uslovi, bolji su berači.

Morate imati dobre rezače, izašli su na preko 5.000 dinara denvnica, ali nema ih, kaže on.

Oni berači koji dolaze sa strane – dolaze organizovano, to su profesionalni berači. PKS ima portal gde se prijavljuju ljudi koji dolaze da obavljaju određene poslove, imaju radni angažman.

"Postoje modeli da nastave da dolaze, očekujemo da će dobar deo naših ljudi ostati u inostranstvu, pa će deo ljudi naći alternativni posao", rekao je Bogunović.

Bogunović ukazuje da se svo voće obere. Ako voće ostane neobrano to znači da cena nije bila velika ili kvalitet nije bio adekvatan, pa vlasnik ne nađe za shodno da obere voće, ne vidi interes.

Predubeđene je da ljudi sa sela beru

Bogunović je istakao da je struktura berača različita, dobar deo voćnjaka su porodični voćnaci, gde dolazi cela porodica da bere, kod velikih plantaža su organozovane ture gde dolaze srednjoškolci ili studenti.

Imamo neke koji žive od tog posla, neko i živi radeći samo te poslove, ukazao je Bogunović.

Zašto ljudi beže od toga

Bogunović smatra da ljudi beže od tog posla jer nije atraktivan, već težak fizički posao, zavidi da li berete jagode ili jabuke, negde se pogađa po količini.

Peti dan teško da možete da ispratite tempo, na otvornom ste, ako su visoke termperature nije ugodno raditi, ukazao je Bogunović.

Kada imate stalan posao imate određene beneficije, ovo je posao, kako kaže, koji morate da radite kada se to zahteva, kada ste na polju nemate alternativu.

Kako da se postane berač

Postoji veliki broj sajtova i agencija koje rade organozvano angažovanje. Veliki privredni sistemi se obraćaju agencijama.

Desi se da se treći dan berač razboli, ili ne želi da dođe, morate da obezbedite ono što je poslodavac tražio. Nije jednostavan posao, podvlači Bogunović.

O robotu beraču

"Pričamo o pametnoj poljoprivredi, nove tehnologije ulaze i u poljoprivredu, pametni roboti rade svašta, nije nerelano očekivati da će roboti brati određenu vrstu voća", kaže Bogunović.

Prema njegovim rečima, oni snižavaju troškove branja.

Bogunović podvlači da smo prepoznati da prozvodimo kvalitetno voće, imamo kvalitet, čim smo na tržištu i cenovno smo konkurentni.

Ističe da smo treća zemlja u svetu po proizvodnji maline.

"Mi smo prošle godine, iako je bila specifična, imali preko milion i 600.000 tona proizvodnju voća. To je recimo, za 7 odsto manje količinski nego 2019. ali smo prihodovali 644 miliona evra što skoro 19 odsto više nego 2019. godine. Cena voća je bila nešto viša prošle godine", kaže Bogunović.

Bogunović je takođe izneo podatak da je 259 miliona bio promet od izvoza maline.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар