Eliminisanje ložišta na ugalj i drva – kratkoročna mera protiv zagađenja

I rano jutros su Beograd, Užice, Novi Sad, Smederevo, Niš, Pančevo, među najzagađenijim gradovima.

Juče posle podne vanredno je zasedala Vlada Srbije. Odlučeno je da će se formirati telo koje će koordinirati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Republika Srbija sprovodi radi zaštite životne sredine.

Ministar Goran Trivan je rekao za RTS da se na sastanku u Vladi razgovaralo o uzrocima zagađenja vazduha i merama koje treba da se preduzmu. 

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine rekao je da je sastanak u Vladi pokazao da se Srbija promenila i da institucije Vlade reaguju onda kada postoje situacije.

"Vazduh je ovakav decenijama, danas se sprovode konkretne i sistemske mere", rekao je Radović, dodajući da je o tome razgovarano.

Kaže da je razgovarano i o tome kolio je sektor energetike najveći izvor zagađenja. Uloženo je više stotina miliona evra u zaštitu životne sredine u smanjenje emisije.

Strateško rešenje za neke gradove 

"Razgovarano je kako će se taj program nastaviti, ali i kako sistmski i strateški rešiti neke gradove poput Užica, Kosjerića i Valjeva", kaže Radović.

Prema njegovim rečima, radi se gasifikacija određenih gradova, a govoreno je o merama koje mogu biti interventne.

"Danas živimo u Srbiji gde se ekonomija oporavlja i gde se više ulaže u životnu sredinu", rekao je direktor Agencije za zaštitu životne sredine.  

Ističe da postoje kratkoročne i dugoročne mere. Kratkoročne mere se ogledaju u tome da se redukuje izvbor zagađenja poput saobraćaja privremeno, a dugotrajene mere je da se uloži u nova elektroenergetska postrojenja, u modernizuju postojeća, da se uredi veći koeficijent energetske efikasnosti na stambenim objektima i da se eliminiše ugalj i drvo, što je više moguće, smatra Radović. 

"Poruka je da nema mesta panici i da vazduh danas nije ništa drugačiji u decenijama iz nas, jedina razlika u odnosu na prethodne decenije je da se neko bavi time, da su podaci dostupni građanima a to je da Srbija postaje uređena zemlja", kaže Radović. 

Čitava priča koja se dešava oko vazduha, jeste konsekvecna toga da postoji briga za životnu sredinu.

Govoreći o aplikacijama, Radović kaže da su građani informisani putem monitring stanica Agencije za zaštitu životne sredine čiji su podaci emitovni u relanom vremenu, 24 časa onlajn.

"Jedini izvor monitoringa smo mi", ističe Radović. 

Sistemska ulaganja 

Valjevo je "šampion" u poslednjih nekoliko godina, sa brojem dana koji godišnje imaju zagađujuće materije.

U Srbiji se preko 60 odsto domaćinstava greje preko induvudualnih ložišta. Domaćinstva troše ugalj lošijeg kvaliteta i takva domaćinstva su energetski neefikasna – to će biti fokus radne grupe i strategije kako bi se promenila situacija narednih godina. 

Govorilo se o sistemskim ulaganjima i modetnizaciju Srbije, kroz podizanje efikasnosti. 

Kako kaže, ekonomija mora da bude snažnija jer tako dobijamo sredstva da ulažemo u životnu sredinu i da se naprave programi koji će subvencionisati energetsku efikasnost.

Naveo je primer Austrija koja je 2008. odbijala od poreza ulaganje u novu stolariju i fasade i tako smanjila potrošnju energije, a London naplaćuje taksu kada se ulazi u grad.

"Važna je i uloga medija da bi se građani edukovali", zaključio je Radović.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike