Duhovni put patrijarha Irineja – kako je dečak iz Vidove stigao do čela SPC

Patrijarh srpski Irinej (Gavrilović) rođen je u selu Vidovi, kod Čačka, 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio je ime Miroslav.

Prisetio se svojih najranijih dana, ističući da je njegova porodica negovala klasične vrednosti sela i svega što je odlikovalo Srbe tog kraja. Krsna slava je bila poseban događaj.

"Dolazak gostiju, prijatelja bio je poseban, svečan čin. I sve je bilo u to vreme praznično", rekao je i dodao da su se negovali i drugi praznici.

Ali njegov dom nije bio blizu crkve pa je njegova parohija pripadala manastirima u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

"Kada je moj otac stradao nesrećnim slučajem, moja majka je našla utehu u crkvi, a budući da smo bili blizu ovčarsko-kablarskih manastira, tako smo vrlo rano postali redovni posetioci manastira, prvo Jovanje, koji je bio najbliži", rekao je Irinej i dodao da je uvek po dvoje-troje njih iz porodice išlo u crkvu.

Navodi da je u Jovanji u to vreme bilo veliko sestrinstvo.

"Za mene je to bilo, kad smo odlazili gotovo svake nedelje, jedan pun doživljaj duhovnosti, lepote, jer su sestre lepo pevale. A onda je tu bio jedan otac Makarije, jedan divan čovek, asketa, koji je služio asketski, onako svetiteljski. To je sve ostavljalo dubok trag na sve nas", istakao je patrijarh. 

Kaže da su živeli tako da, ne samo udovolje telesnim potrebama, nego su razmišljali i o onome što čini lepotu života.

Majka – stroga i razborita 

Govorio je i o svojoj majci, da je bila vrlo razborita žena i veoma stroga. Rodbina mu je pomagala da mu detinjstvo prođe što lakše bez oca.

"Jedino što nisam osetio tu ljubav koju deca osete. Tu je bila majka, ali kažem, majka je bila vrlo stroga. Nije nam mnogo opraštala. Dešavalo se nešto u nestašluku koji smo uradili, kada smo i batine dobijali, ali sam primetio da je ona patila posle mnogo što se to desilo. Mi smo to osećali i videli. Volela nas je, ali nikad nije to pokazivala, na neki način", rekao je Irinej.

Setio se da je on bio profesor Bogoslovije, kada je njegova majka odlučila da se zamonaši. Predložio joj je da uzme ime Svete Nine, svetiteljke Gruzije, jer su je mnogi zvali Nina.

Irinej je imao veliku želju da ode u manastir već kada je pošao u gimnaziju, ali je njegova majka insistirala da on prvo završi školu.

Odlazak u manastir 

Međutim, zahvaljujući vezi sa manastirom Preobraženje, oduševio se, napustio treći razred i došao u manastir u kojem je bio i Gojko Stojčević (kasnije patrijarh Pavle). Seća se da je on bio niži rastom i vrlo otresit.

U manastiru je ostao godinu dana, i onda su mu kaluđeri i iguman rekli da bi ipak trebalo da završi školu, pa se vratio u gimnaziju. Naveo je da je tih godinu dana u manastiru posle mnogo uticalo na njegov život.

Onda je upisao Bogosloviju, u koju su uglavnom išli mladići iz porodica kao što je njegova.

"I to se pokazivalo vrlo jasno u našem ponašanju i životu u internatu Bogoslovije", rekao je Irinej.

Uticaj oca Makarija 

Od ličnosti koje su imale uticaj na njegov život istakao je oca Makarija, za kojeg je rekao da je bio interesantna asketska ličnost i duhovnik, koji je svojim ponašanjem uživao veliko poverenje i koji nije mnogo komunicirao osim kroz ispovest.

Kada je reč o hrišćanskom životu i vaspitanju, Irinej je naveo da je na njega uticao bogomoljački pokret koji je vodio vladika Nikolaj. Prisećao se bogomoljačkih skupova na koje su dolazili poznati duhovnici tog vremena.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar