Najbrže vesti u Srbiji

Državni praznik Ćirila i Metodija

SRBIJA će ove godine prvi put Dan Ćirila i Metodija proslaviti kao državni praznik. Naša zemlja će se pridružiti krugu slovenskih zemalja koje na ovaj način i zvanično odaju počast solunskim prosvetiteljima i misionarima.Inicijativa da se 24. maj proglasi državnim praznikom posvećenom hrišćanskim svetiteljima potekla je od Ministarstva kulture, a predlog će u Nemanjinu 11 zvanično poslati Ministarstvo za rad i zapošljavanje, koje je ovlašćeno za ovu vrstu predloga.U Ministarstvu kulture navode da novoustanovljeni praznik ne znači i novi neradni dan.- Nije ideja da se ne radi i tako prave troškovi, već da se tog dana na državnom nivou dužna pažnja pokloni značaju koji Sveti Ćirilo i Metodije imaju za sve slovenske narode, pa i Srbe – navode u Ministarstvu kulture. – Srbija je dugo bila jedina slovenska zemlja koja nije imala državni praznik posvećen ovim prosvetiteljima, i ovom inicijativom to se ispravlja.ZAŠTITNICI EVROPE PAPA Jovan Pavle Drugi je 1980. Ćirila i Metodija proglasio svecima zaštitnicima Evrope, a po Ćirilu je nazvan oko 1.505 metara visok planinski vrh na ostrvu Livingston, u arhipelagu Južnih Šetlandskih ostrva na Antarktiku. Ćirila su kanonizovale obe hrišćanske crkve, ali ga praznuju različitog datuma. Narodna banka Slovačke uvela je kovanicu od dva evra s likovima Ćirila i Metodija 2013. godine, koju je i Unesko proglasio godinom ovih svetitelja.Pročitajte još – Završena Deklaracija o očuvanju srpskog jezika Solunski svetitelji decenijama se zvanično proslavljaju u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, a veliki ugled imaju i među narodima bivše Jugoslavije. U Srbiji se datum posvećen Ćirilu i Metodiju bez pompe i posebnih protokola do sada obeležavao kao Dan slovenske pismenosti.Dvojicu braće solunskih misionara istorija pamti po misiji pod okriljem moravskog kneza Rastislava, koji je u 9. veku od vizantijskog cara zatražio sveštenike koji će hrišćansku veru propovedati na slovenskom jeziku. Nalog Carigrada bio je da u Moravsku pođu Ćirilo i Metodije, koji su se prethodno dobro pripremili za zadatak. Ćirilo je sastavio prvo slovensko pismo (glagoljicu), a braća su na jezik solunskih Slovena preveli najnužnije crkvene knjige. Njihovo delovanje među slovenskim življem smatra se kamenom međašem u stvaranju prvog slovenskog književnog jezika i postavljanje temelja slovenskoj književnosti.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike