Deca teže podnose vrućinu od odraslih, šta roditelji nikako ne treba da rade

Snežana Rsovac ističe da je medijsko izveštavanje godinama unazad podiglo svest roditelja i da imaju veoma mali broj pacijenata koji imaju toplotni udar, a koji pripadaju najosetljivijoj kategoriji, odnosno deci.

Navodi da se sunčanice povremeno javljaju i da nisu imali težih oblika kao posledice pregrevanja i direktnog izlaganja sunčevim zracima.

Objasnila je da termoregulacija u organizmu od rođenja postepeno sazreva. Kod novorođenčadi, odojčadi i dece mlađe od dve godine, taj sistem još uvek nije potpuno izregulisan za održavanje stalne telesne temperature i uz to oni u organizmu imaju najviše tečnosti.

Najmlađi su, dodaje, skloni i dehidriranju i posledicama izlaganja sunčevim zracima.

Navela je i da, kako se raste,  sazreva, tako se i postiže bolja termoregulacija pa organizam, sem ako nisu u pitanju komorbiditeti (prateće bolesti), može da se izbori na adekvatan način.

"Ako govorimo o sunčanici koja nastaje kao posledica direktnog izlaganja glave toplotnim zracima sunca, kako održavamo temperaturu, znojimo se i povećavamo optok krvi koja treba da rashladi taj organ. Ali kada je nešto direktno pod toplotom, šire se krvni sudovi i dolazi do stanja edema mozga", naglasila je Rsovac.

Koji su simptomi 

Sunčanica je, precizirala je, upravo to stanje koje ide sa mučninom, povraćanjem šest do 12 sati od direktnog izlaganja suncu i zato je neophodno da se deca čuvaju od direktnog izlaganja suncu.

Simptomi sunčanice i toplotnog udara su slični, ali način reagovanja organizma je mnogo brži kod dece, mlađih kategorija, brže dehidriraju.

"To stanje kod toplotnog udara kada je organizam izložen velikoj temperaturi, kada dolazi do kraha u termoregulaciji, odjednom se pregreva organizam i onda dolazi do preraspodele krvi i razvoja najtežeg šoknog stanja", upozorila je doktorka.

Šta roditelj mora odmah da uradi 

Rsovac savetuje da je pri bilo kom izlaganju toploti urgentno izvesti dete u hladovinu i rashlađivati, smanjiti telesnu temperaturu.

Ako je poremećaj stanja svesti, konfuznost, pospanost ne insistirati na davanju tečnosti na usta, već se obratiti hitno lekaru koji će dati infuziju i primeniti ostale mere da se stabilizuje stanje.

Šta nikako da ne rade

"Prvo ne izlagati decu tokom dana suncu. Morate klimatizovati prostoriju, ali ne izlagati direktno klimi decu. Drugo, davati dovoljno tečnosti i lagano oblačenje. I nikako ne ostavljati decu u kolima", upozorila je Rsovac.

Savetuje da se u putnu apoteku obavezno spakuju antipiretici, lekovi koji regulišu povišenu temperaturu, probiotici ili medicinski ugalj za putničke dijareje koje se javljaju.

Ako dete ima hroničnu bolest obavezno poneti lekove. Takođe, poneti i antiseptik, hanzaplast.

"Nemojte preterivati, ali nemojte ni ići bez toga na put", poručuje Rsovac.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike