Deca jesu ukras sveta, ali nisu dekoracija – mediji ih zloupotrebljavaju, odrasli ne čuju

Konvencija o pravima deteta, koja je doneta u novembru 1989. godine, najratifikovaniji je dokument o ljudskim pravima u istoriji. Prema njoj, sva deca imaju ista prava bez obzira na to ko su, gde žive, šta im roditelji rade, da li su siromašni ili bogati, kojim jezikom govore, kojoj religiji ili kulturi pripadaju, da li imaju neku smetnju u razvoju ili invaliditet.

Na današnji dan slavi se napredak koji je postignut za decu, a vođe država i vlada pozivaju da ispune obećanja koja su dali kada su ratifikovali Konvenciju i da se ponovo obavežu da će nastaviti da čine sve što je potrebno da nijedno dete ne ostane isključeno.

Iva Eraković iz organizacije Prijatelji dece Srbije kaže da bi situacija u Srbiji mogla da bude mnogo bolja nego što jeste, budući da 12 odsto dece živi u apsolutnom siromaštvu.

"Neke elementarne stvari moraju da se reše. Ako imate činjenicu da samo 17 odsto stanovništva u Srbiji čine deca, a 12 odsto dece živi u apsolutnom siromaštvu, a to je 93.000 dece, znači da još mnogo toga moramo da uradimo", poručuje Iva Eraković. 

Ukazuje i da mora više pažnje da se posveti deci kojoj je potrebna posebna podrška – deci sa smetnjama u razvoju, sa invaliditetom, deci iz jednoroditeljskih porodice.

Jedan od problema je i nedostajuća legislativa. Naime, državni nacionalni plan akcije za decu istekao je, kaže Erakovićeva, još 2015, zakon o pravima deteta je zaglavio o proceduri i još nemamo ombudsmana za prava deteta.

Ističe da ni najbolja legislativa nije dobra ako je mrtvo slovo na papiru i navodi primer protokola o zaštiti od nasilja u školama. U mini-akciji koju su imali sa decom ispostavilo se da je u mnogim školama to samo forma, a ne suštinsko opredeljenje, koje treba da zaštiti decu.

Erakovićeva skreće pažnju i na razlike u životu dece u selima i gradovima, pričemu deca u velikim sredinama imaju mnogo veće mogućnosti za bavljenje sportom, muzikom, a dostupnije su im i druge usluge, popur dečjeg psihologa.

"Mentalno zdravlje tokom kovida je postalo ozbiljan problem. Pokazalo se da je to na decu ostavilo dubog trag, ne osećaju se kao pre, izolacija je najteže pala deci", istakla je Iva Eraković.

Decu treba saslušati 

Porodice se polako otvaraju ideji da sa decom treba razgovarati, da ih treba slušati.

"Izreka ‘reći će ti se kad porasteš’ predstavlja kulturološki problem. Iako ima napretka, i dalje postoji ono ‘šta dete zna’. Mi sa decom i mladima radimo direktno i kad ih dobro slušate shvatite da je to što govore smisleno, oni žele da budu uključeni u odluke koje ih se tiču", navela je Erakovićeva.

Decu, smatra, treba uključiti u kreiranje pravila, a nakon što se kreiraju, treba pitati decu šta se dešava.

"Treba da radimo zajedno i da podržimo porodicu. Stalno kritikujemo roditelje, a društvo mora da bude podrška porodici koja ne sme da se bori sa egzistencijom i koja može da odvoji vreme da se bavi svojom decom", navela je Erakovićeva.

Deca u medijima 

Posevan problem predstavlja neetičko izveštavanje o deci u medijima.

"To je jedan gorući problem, imamo rijaliti program u kojem se nalazi trogodišnje dete. Preduzećemo sve mehanizme da se takva stvar zaustavi sada kada je krenula. Imate set emisija koje se bave humanitarnim akcijama, ali u kojima se deca izlažu degradaciji, obeležavanju u sredini u kojoj žive", ističu u "Prijateljima dece Srbije".

Dodaje da jedne te iste medijske kuće zloupotrebljavaju decu isključivo zarad profita.

"Javnost ne vidi posledice koje deca dožive, šta se dešava u vršnjačkim grupama, to je obeležavanje koje ih prati zauvek. Zakoni postoje, ali se ne primenjuju – kada dođe do prekršaja, kazne su toliko blage da ne vidim zašto bi medijska kuća koja na tome profitira zaustavila takav program", navodi Iva Eraković.

Problem je i nasilje koje deca doživljavaju na društvenim mrežama, koje prerano počinju da koriste.

"Deca prerano ulaze u taj svet koji je van kontrole. Zabrana nije najbolji put, već roditelj treba da sedne za tastaturu s detetom, da vidi šta dete zanima i korak po korak da mu pokaže šta su prečice, kako da zaštiti identitet. Roditelji treba sa detetom da grade odnos poverenja, kako bi dete kada se pojavi problem istog sekunda došlo kod roditelja i reklo šta se desilo", ističe Erakovićeva.

Zaključuje time da deca jesu ukras sveta, ali ne i dekoracija.

"Deca nisu tu da nama ulepšaju život, već da zajedno imamo kvalitetan život. Deca su naša budućnost, ali da bismo imali pravedno, empatično društvo, to kreće u detinjstvu. Svi zajedno treba da radimo na tome da se deci pruži sve ono što će oni sutra pružati svojoj deci", rekla je za RTS Iva Eraković iz "Prijatelja dece Srbije". 

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike