Deca biju i vršnjake i odrasle, a razlog je uvek isti: Za samo dva meseca prijavljeno 280 slučajeva vršnjačkog nasilja

ZA samo dva meseca trajanja školske godine, Ministarstvu prosvete prijavljeno je ukupno 280 situacija vršnjačkog nasilja, od kojih su neke bile samo prijave rizičnog ponašanja. Tokom prošle školske godine mesečno se u proseku beleži do 85 prijava, odnosno, obaveštenja o tučama, davljenjima, napadima oružjem, ali i zastrašivanju, ucenjivanju – potvrđuju za „Novosti“ u Ministarstvu prosvete. Pročitajte još: Šarčević: Ja sam glavni krivac što je vršnjačko nasilje vidljivije, a šta je sa roditeljima Veliki stepen agresije kod mladih nije samo zabeležilo školstvo, već i tužilaštvo. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, učestvovanje maloletnika u tučama sa korišćenjem opasnog oruđa ili bez njega prošle godine je za 82 odsto bilo veće nego godinu pre toga (zabeležena su 73 slučaja). Tužilaštvo je registrovalo i za trećinu više krivičnih dela nanošenja lakih telesnih povreda (775). Na alarmantne podatke reagovao je ministar prosvete Mladen Šarčević. Kako je primetio prilikom sastanka sa prosvetnim sindikatima, vršnjačko nasilje nije u porastu, već je samo vidljivije. Pročitajte još: Kako se izboriti sa rastućim kriminalom maloletnika: Više od 7.000 tinejdžera počinilo ubistva, nasilje, pljačke… – Ja sam glavni krivac što je vidljivije, jer je do sada taktika bila da se što više prikrije – rekao je Šarčević, i primetio da se sve vreme govori o školi, a zaboravljaju se roditelji, kao najodgovorniji. – Ustanove, Ministarstvo prosvete i škole uradiće svoj deo posla. Očekujem da to uradi i socijala, policija, tužilaštvo i svi drugi. Šarčević najavljuje i uvođenje jednosmenskog rada kroz celodnevni boravak dece u školi, kakav uskoro ulazi u primenu u Užicu. – Kada je dete ceo dan izloženo pedagozima, dobrim sadržajima, sportu, informatici, izradi domaćih zadataka, ručku – tada nema priliku da se bavi lošim stvarima – kaže Šarčević. Psiholozi i pedagozi slažu se da mladi nasilnici češće dolaze iz disfunkcionalnih sredina. Posle nedavnog napada na srednjoškolca iz Sombora M. G, nadležni u ovom gradu izašli su sa tužnim podatkom: trećina maloletnika koji su učestvovali u 16 prošlogodišnjih i devet nasilničkih napada početkom ove godine iz razvedenih je brakova! Razlog za agresiju uvek je isti: demonstracija moći nad slabijima i dokazivanje u drušvu. Tinejdžere karakteriše nizak stepen samokontrole, pa kad se tome dodaju kompleksi, osećaj poniženosti, uvređenosti, želja za osvetom posledice su – strašne. Najtragičniji primer je slučaj Alekse Jankovića (14), koji je 2011. sebi oduzeo život posle osam meseci torture u školi. Tragično je i ubistvo Martina Barne (17) u Novom Kneževcu, kada su ga u parku nasmrt pretukla četvorica mladih. Prošle nedelje je u Subotici, dok je čekao drugaricu da idu u pozorište, bez ikakvog razloga, napadnut sedamnaestogodišnji A. S. Napalo ga je sedmoro vršnjaka u centru grada, polomivši mu ključnu kost i posekavši mu kožu glave. NAJMLAĐE UBICE IZ NOVOG SADA DA deca mogu nasrnuti i na odrasle dokaz je napad na poznatog književnika i novinara Rašu Popova, 2014. Protiv počinilaca – maloletne braće, podneto je više od 300 prijava za razbojništva. Iste godine troje dece mlađe od 14 godina spalilo je i beskućnika u Novom Sadu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike