Brat mu pružio nadu da će imati potomstvo: Kako je izvedena transplantacija testisa u Tiršovoj

PRESAĐIVANjE testisa prvi put je izvedeno u Srbiji, a drugi put u svetu, i to na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, u utorak po podne. Davalac je tridesetšestogodišnji muškarac koji je svom bratu, jednojajčanom blizancu, donirao organ. Operacija je trajala šest sati, pacijent se uspešno oporavlja i nakon određenog vremena biće u mogućnosti da ima potomstvo. Lekare koji su Srbiju i Univerzitetsku bolnicu u Tiršovoj upisali u istoriju svetske genitalne hirurgije u petak je primio ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Članovi tima su profesor dr Miroslav Đorđević i lekari sa Harvarda dr Diken Ko i dr Branko Bojović. – Operacija je urađena na jednojajčanim blizancima iz Srbije – kaže profesor Đorđević. – Čovek koji je rođen sa dva testisa donirao je jedan organ bratu rođenom sa jednim testisom, koji mu je još u detinjstvu uklonjen zbog lošeg funkcionisanja. Pacijent je čitavog života uzimao hormonsku terapiju da bi mogao da vodi normalan život. Samo tri dana nakon transplantacije, njegovo telo počelo je samo da proizvodi hormon testosteron. PROČITAJTE JOŠ: Drugi zahvat IKAD urađen u svetu: U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj uspešno je urađena transplantacija testisa! – Pregledima i analizama utvrđeno je da je operacija protekla uspešno – kaže profesor Đorđević. – Organ je vitalan i počeo je da funkcioniše. Uspostavljen je pravilan rad krvnih sudova. U Tiršovoj pre dve godine transplantirana materica Intervencija u Srbiji deo je nastavka projekta transplantacije genitalnih organa, započetog 2011. godine. Sledeći korak je transplantacija penisa kod transrodne osoba, najavio je profesor Đorđević. – Prva operacija u okviru projekta urađena je u bolnici u Tiršovoj pre dve godine, kada je obavljena prva transplantacija materice u Srbiji. Žena kojoj je presađen organ je nakon 15 meseci dobila dete. Ovo je druga operacija koja se uspešno završila, a za koju smo se pripremali tri godine. Kandidati za transplantaciju su osobe koje su rođene bez testisa, one koje su doživele povredu ili imale kancer, nakon čega je bilo neophodno organ hirurški odstraniti. Ipak, stručnjaci kažu da ne možemo da očekujemo da će ovakve operacije da postanu masovne. – Među lekarima postoji dilema da li ovakve operacije treba da se rade rutinski – kaže prof. Đorđević. – Nakon ove operacije postavlja se etičko pitanje: čije je zapravo dete koje je začeto nakon transplantacije? Osim toga, kada se ne radi o jednojajčanim blizanacima, transplantacija među nesrodnicima podrazumeva doživotno uzimanje imunosupresivne terapije, koja može da ugrozi život pacijenta. Postavlja se pitanje da li je to u redu, s obzirom na to da testis nije organ bez kojeg ne može da se živi.Zbog svega toga, ovakve vrste intervencija treba raditi samo u pojedinim slučajevima, kada se proceni da je to najbolje rešenje. – Dokazali smo da je to moguće. Nadamo se da će uskoro postojati novi lekovi koji će se piti nakon transplantacije, a koji neće imati toliko štetnih dejstava – kaže prof. Đorđević.Đorđevića, Bojovića i Koa primio ministar Lončar ISTORIJSKI USPEH DOKTOR Branko Bojović, direktor bolnice u Bostonu i član bostonskog tima za transplantaciju lica, kaže da je nivo ovakvih intervencija u Srbiji i Americi gotovo jednak. – Ovo je istorijska operacija. Prijatno sam iznenađen efikasnošću sa kojom je sve izvedeno. Svi protokli i procedure u Srbiji i Americi su gotovo isti – kaže dr Bojović. PROČITAJTE JOŠ: U Kliničkom centru Srbije urađene 142 transplantacije koštane srži NE TREBA BACATI ORGANE U EVROPI postoji oko milion i po transrodnih osoba, dok je tri miliona registrovanih u svetu. To je oko četiri miliona organa koji se odstranjuju tokom operacija promene pola – kaže profesor Đorđević. – Svaki put kada se uradi promena pola, odstranjujemo genitalne organe. Naš cilj je da otvorimo oči svetu, da organe treba iskoristiti i ponuditi onima koji „vape“ za njima.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike