Beograđani proglasili Evropsku republiku u „Bitef teatru“

"Burgteatar" i "Folksteatar" u Beču, "Šaušpilhaus" i "Talija teatar" u Hamburgu, "NT Gent" u Belgiji, "Štadšouburg" u Amsterdamu – samo su neka od vodećih evropskih pozorišta ispred kojih je održan "Evropski projekat Balkon".

Podršku to incijativi dali neki od najvećih umetnika i intelektualaca, poput Mila Raua, Elfride Jelinek, Dubravke Ugrešić, Antonija Negrija.

Događaj u Beogradu započeo je obraćanjem umetničkog direktora "Bitefa" Ivana Medenice okupljenima.

"Mi smo se ovde okupili da razmotrimo neke drugačije mogućnosti za organizaciju Evrope. Bitef je počastvovan što je kao jedina ustanova kulture iz regije dobio poziv da učestvuje u ovakvom događaju", rekao je Medenica.

Prema njegovim rečima, organizatorima događaja u Beogradu ostavljeno je na volju kako će izgledati proglašavanje Evropske republike u našem glavnom gradu.

"Odlučili smo se za dekonstrukciju, jer smo samo ‘jednom nogom’ u Evropi. Geografski smo mi svakako deo Evrope, ali Srbija još uvek nije deo Evropske unije. To mi ne vidimo kao poziciju margine i poziciju koja nas frustrira, već poziciju koja daje izvesnu distancu i kao takva je mnogo bolja za sagledavanje stvarnih izazova i nuđenje rešenja", istakao je Medenica.

Deseti novembar izabran je za proglašavanje Republike, jer danas svi slave vek od kraja Prvog svetakog rata. 

"Na sutrašnji datum 11. novembra pre sto godina poginuo je poslednji vojnik u Prvom svetskom ratu", istakao je Medenica.

Manifestom proglasili Evropsku Republiku 

Umesto igre, pesme, sađenja cveća, crtanja "čiča Gliša" i ostalih aktivnosti, organizatori odlučili za plenum u kojem će svi okupljeni imati pravo da iznesu svoje mišljenje o Manifestu kojim se proglašava Evropska Republika.

Manifestom se proglašava preuzimanje budućnosti Evrope u svoje ruke sto godina nakon završetka Prvog svetskog rata koji je unazadio evropsku civilizaciju decenijama.

Navodi se da je došlo vreme da se obećanja o jedinstvu Evrope pretoče u stvarnost i da se svi prisete ideja koje stoje iza projekta evropske integracije.

"Proglašavamo da je svako ko se trenutno nalazi u Evropi stanovnik Evropske Republike. Mi shvatamo i prihvatamo našu odgovornost za zajedničke tekovine Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i zalažemo se da ona konačno postane stvarnost", navodi se u Manifestu i dodaje se da "svako ko želi može biti Evropljanin" i da je "Evropska Republika prvi korak na putu prema globalnoj demokratiji".

Ističe se da je Evropa sačinjena od država-nacija propala i da je vizija evropske integracije izdata.

"Bez političke osnove, jedinstveno tržište i evro su postali plen neoliberalne agende koja je u suprotnosti sa ciljevima društvene pravde", poručuje Manifest, koji se zauzima za zajedničko tržište i zajednička valutu unutar zajedničke evropske demokratije.

U Manifestu piše da Evropa znači ujedinjenje ljudi, a ne integraciju država i da suverenitet država treba da zameni suverenitet stanovnika. Konstitutivni elementi Evropske Republike su evropski gradovi i regije.

Naglašava se da je "došlo vreme da se kulturna raznolikost Evrope izrazi unutar okvira političkog jedinstva", piše u Manifestu.

Panel o budućnosti evropske demokratije

Svi okupljeni ispred "Bitef teatra" učestvovali u panel diskusiji o budućnosti evropske demokratije, a njome su moderirali hrvatski pisac Igor Štiks i Irena Ristić sa Fakulteta dramskih umetnosti.

Učesnici u panel diskusiji su pristali na zajednički Manifest, ali su predložili i značajne izmene.

Ove izmene su za cilj imale ukazivanje na važnost ravnomernog razvoja svih delova Evrope, nezavisno od toga da li se nalaze unutar ili izvan EU. 

Jedan od amandmana se odnosio na potrebu da se ukaže na to da Manifest priznaje "eksploatatorsku tradiciju Evropljana u odnosu na druge kontinente, ali sa željom da se ovakva formulacija proširi na tradiciju eksploatacije unutar samog evropskog kontinenta".

Sa druge strane, učesnici plenuma su ukazali i na to da u evropskoj tradiciji postoje i pozitivni primeri ravnopravne saradnje sa drugim kulturama, kao što je bila ona u okviru Pokreta nesvrstanih zemalja.

Drugi amandmani su se odnosili na potrebu da na Manifest utiče i perspektiva evropskih zemalja koje nisu članice EU.

Takođe, učesnici plenuma su izrazili stav da nova Evropska Republika treba da preduzme korake ka organizovanju građana u lokalne zajednice, u kojoj bi osnovna jedinica organizacije bile opštine, a ne gradovi i regioni.

Predlog izmenjenog Manifesta koji sadrži i načelne smernice u vezi sa konstituisanjem novih institucija Republike, upućen je partnerima širom Evrope.

Nakon debate nastavljeno je druženje i razgovor u neformalnoj atmosferi.

U proglašenju Evropske Republike su učestvovali brojni zainteresovani građani, novinari, javne ličnosti i intelektualci kao što su Milena Dragićević Šešić, Ivana Vujić, Jelena Bogavac, Filip Vujošević, Dijana Milošević, Ljubica Ristić Beljanski, Nela Antonović i mnogi drugi.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike