Na dogovor o novoj politici migracija i azila ceka se još od migrantske krize iz 2015, a pregovori o predlogu zakona trajali su skoro četiri godine. Predsedavajuća švedska ministarka za migracije i azil Marija Malmer Stenergard kaže da je sporazum istorijski, ali da do poslednjeg trenutka nije verovala da će biti moguć.
„Mehanizam obavezne solidarnosti koji smo ustanovili pružiće podršku zemljama koje su najviše izložene migratornom pritisku. Na duži rok koristiće svima, jer će smanjiti sekundarne migracije“, rekla je ministarka Stenergard.
Novi sistem menja način obrade zahteva za azil na spoljnim granicama i raspodelu azilanata između zemalja. One koje ne žele da smeste azilante moraće da plate 20.000 evra po osobi u zajedničku evropsku kasu.
„Imaćemo nova pravila i ubrzane procedure za obradu zahteva za azil iz zemalja koje se smatraju sigurnim. To će omogućiti brze odluke i povratak onih koji nemaju pravo na azil“, navela je evropska komesarka za unutrašnje poslove Jilva Johanson.
Mađarska i Poljska ostale su usamljene u protivljenju sporazumu, a poljski premijer Marovjecki najavio je da Poljska neće plaćati smeštaj migrantima.
O migracijama će se raspravljati i na samitu lidera krajem juna. Konačni tekst sporazuma trebalo bi da bude utvrđen do kraja godine u pregovorima sa Evropskim parlamentom.
(RTS)